Nova svemirska letelica posmatraće kako Zemljin štit prima udarce dok solarne oluje naleću

Zajednička evropsko-kineska svemirska letelica treba da istraži šta se dešava kad ekstremni vetrovi i ogromne eksplozije plazme od Sunca udaraju u Zemljin magnetni štit.

Naročito jake solarne oluje mogu da onesposobe satelite, ugroze astronaute — i stvore živopisne aurore na nebu severnih i južnih geografskih širina.

Preporučujemo

Da bi saznali više o ovim malo poznatim vremenskih prilikama u svemiru, svemirska letelica SMILE, veličine kombija, ima zadatak da izvede prva rendgenska osmatranja Zemljinog magnetnog polja u istoriji.

Planirano je da letelica bude lansirana na raketi Vega-C u utorak iz evropskog svemirskog centra u Kuruu, u Francuskoj Gvajani, na severoistočnoj obali Južne Amerike. Poletanje je prvobitno bilo planirano za 9. april, ali je odloženo zbog tehničkog problema.

SMILE — Solar Wind Magnetosphere Ionosphere Link Explorer — predstavlja zajedničku misiju Evropske svemirske agencije (ESA) i Kineske akademije nauka. „Pomoću misije SMILE želimo sa proučimo odnos između Zemlje i Sunca“, kažu naučnici ESA.

Solarni vetar je tok naelektrisanih čestica od Sunca. Ponekad se ovaj vetar pretvori u ogromnu oluju usled masivnih erupcija plazme zvanih koronalne eksplozije.

Jureći brzinom od oko dva miliona kilometara na sat, ovim moćnim udarima je potrebno dan-dva da stignu do Zemlje. Kad stignu, Zemljino magnetno polje funkcioniše kao štit, odbijajući većinu naelektrisanih čestica.

Međutim, tokom naročito intenzivnih događaja, neke čestice mogu proći u našu atmosferu, gde imaju potencijal da onesposobe električne ili komunikacione mreže. Takođe stvaraju divne aurore - severnu ili južnu polarnu svetlost.

Tokom najjače zabeležene geomagnetne oluje, iz 1859. godine, blještave aurore su viđene čak u Panami, a telegrafski operateri širom sveta su doživeli električne udare.

Solarni vetrovi sad mogu predstavljati opasnost i za satelite u orbiti oko Zemlje, kao i za astronaute u svemirskim stanicama.

S obzirom na ove pretnje, naučnici žele da saznaju više o svemirskim vremenskim prilikama, kako bi svet mogao bolje da predvidi i da se pripremi za velike udare u budućnosti.

Kao pomoć u ovom poduhvatu, misija SMILE treba da detektuje rendgenske zrake koji se emituju kad naelektrisane čestice od Sunca dođu u interakciju sa neutralnim česticama Zemljine gornje atmosfere.

Letelica će posmatrati ovaj fenomen sa nekoliko važnih lokacija, uključujući magnetopauzu — gde magnetni štit odbija solarne čestice. Takođe će leteti iznad Zemljinih polova, gde su rendgenski fotoni vidljivi.

U utorak će letelica biti postavljena na visinu od 700 kilometara iznad Zemlje pre nego što započne veoma eliptičnu orbitu. SMILE će se nalaziti na visini od 5.000 kilometara tokom leta iznad Južnog pola, odakle će slati podatke istraživačkoj stanici na Antarktiku, zvanoj „Bernardo O'Higins“.

Međutim, letelica će biti 121.000 kilometara iznad Zemlje kad se bude kretala iznad Severnog pola, kako bi ostvarila mnogo širi pogled tokom dužeg perioda. Pored ostalog, ovo će omogućiti misiji da „posmatra severnu svetlost neprekidno 45 sati prvi put u istoriji“.

Letelica ima četiri naučna instrumenta, uključujući uređaj za rendgensko snimanje iz Ujedinjenog Kraljevstva, kao i uređaj za UV snimanje, uređaj za jonsku analizu i magnetometar od Kineske akademije nauka.

Očekuje se da će SMILE početi da prikuplja podatke samo sat vremena nakon postavljanja u orbitu. Predviđeno je da misija traje tri godine, ali bi mogla biti produžena ako sve bude išlo po planu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)