Naučnici upravo rešili misteriju nestanka okeanske plastike: Tek sad smo svi u nevolji, nema nam pomoći

Misterija nestanka okeanske plastike – činjenica da je do sada u okeanima otkriveno dosta manje plastike nego što je u njima završilo – konačno je rešena. I vesti nisu nimalo dobre, već samo pokazuju da smo sada svi u nevolji.

Ti milioni tona plastike nisu zaista nestali, kako su pojedini istraživači pretpostavljali, već i dalje plutaju okeanima, samo su nevidljivi, pokazalo je istraživanje.

Naučnici su sada potvrdili da je najzastupljeniji oblik plastike u Atlantiku nanoplastika, čestice manje od jednog mikrometra. Ove čestice su svuda - u kiši, rekama, pa čak i u vazduhu. Možda se već infiltriraju u čitave ekosisteme, uključujući i ljudski mozak, a istraživači kažu da je prevencija, a ne čišćenje, naša jedina nada, saopštio je Kraljevski holandski institur za pomorska istraživanja (NIOZ).

- Ova procena pokazuje da u ovom delu okeana pluta više plastike u obliku nanočestica nego što ima veće mikroplastike ili makroplastike koja pluta u Atlantiku ili čak u svim svetskim okeanima - rekao je Helge Niman, istraživač u NIOZ-u i profesor geohemije na Univerzitetu u Utrehtu.

Sredinom juna dobio je grant od 3,5 miliona evra kako bi sproveo dalja istraživanja o nanoplastici u moru i njenoj sudbini.

Okeanska ekspedicija

Za ovo istraživanje studentkinja master studija sa Univerziteta u Utrehtu, Sofi ten Hitbrink, radila je četiri nedelje na istraživačkom brodu RV Pelagia. Na putovanju od Azorskih ostrva do kontinentalnog praga Evrope, uzela je uzorke vode na 12 lokacija gde je filtrirala sve što je veće od jednog mikrometra.

- Sušenjem i zagrevanjem preostalog materijala, uspeli smo da izmerimo karakteristične molekule različitih vrsta plastike u laboratoriji u Utrehtu, koristeći masenu spektrometriju – rekla je Ten Hitbrink.

Prva stvarna procena

Istraživanje NIOZ-a i Univerziteta u Utrehtu pruža prvu procenu količine nanoplastike u okeanima.

- Postojalo je nekoliko publikacija koje su pokazale da nanoplastika postoji u okeanskoj vodi, ali do sada nikada nije bilo moguće napraviti procenu količine – rekao je Niman.

Ova prva procena je omogućena, dodao je on, udruživanjem snaga okeanskih naučnika i znanja atmosferskog naučnika Dušana Materića sa Univerziteta u Utrehtu.

Šokantna količina

Ekstrapolacijom rezultata sa različitih lokacija na ceo severni Atlantski okean, istraživači su došli do ogromne količine od 27 miliona tona nanoplastike.

- Ovo je šokantna količina. Ali ovim je rešen paradoks nestanka okeanske plastike – rekla je Ten Hitbrink.

Do sada naučnici nisu uspevali da nađu svu plastiku koja je ikada proizvedena. Ispostavilo se da veliki deo sada pluta u vodi kao sićušne čestice.

Nanoplastika može dospeti u vodu na različite načine. Delom se to dešava jer se veće čestice raspadaju pod uticajem sunčeve svetlosti. Drugi deo verovatno dotiče s rečnom vodom. Takođe se čini da nanoplastika stiže do okeana putem vazduha, jer suspendovane čestice padaju sa kišnicom ili sa površine vazduha padaju na površinu vode kao „suva depozicija“.

Posledice

Posledice sve te nanoplastike u vodi mogle bi biti fundamentalne, naglašava Niman, čija je studija objavljena u žurnalu Nature.

- Već je poznato da nanoplastika može prodreti duboko u naša tela. Pronađena je čak i u moždanom tkivu. Sada kada znamo da je toliko sveprisutna u okeanima, očigledno je i da prodire u ceo ekosistem; od bakterija i drugih mikroorganizama do riba i vrhunskih predatora poput ljudi. Kako to zagađenje utiče na ekosistem, potrebno je dalje istražiti – rekao je Niman.

On naglašava da je količina nanoplastike u okeanskoj vodi važan deo slagalice koji je nedostajao, ali da se sada ništa ne može učiniti po tom pitanju.

- Nanoplastika koja se tamo nalazi nikada ne može biti očišćena. Zato je važna poruka ovog istraživanja da moramo barem sprečiti dalje zagađenje naše okoline plastikom – objasnio je holandski naučnik.

Već godinama naučnici upozoravaju na to da su mikroplastika i nanoplastika stigle svuda, a nedavno su objavljena i istraživanja koja pokazuju da su ove čestice pronađene u ljudskim telima, pa i mozgovima. Ono što je najstrašnije je što niko ne zna kakve sve mogu biti posledice toga, niti kako da se taj proces zaustavi.

(Telegraf Nauka/NIOZ)