Talog kafe kao alternativa plastičnom pakovanju

Foto: Shutterstock

Procena je da ljudi popiju više od dve milijarde šolja kafe dnevno, sa više od 60% Amerikanaca koji popiju jednu šolju svakog dana. Kao rezultat, više od osam miliona tona kafenog taloga baci se godišnje.

Šta ako, umesto što završe na deponiji, ovi talozi od kafe mogu da se iskoriste kao održiv, klimatski pogodan materijal za pakovanje?

Preporučujemo

Iako to može izgledati kao fantazija, nova studija otkriva kako se talozi od kafe mogu pretvoriti u biorazgradive folije – materijal koji bi jednog dana mogao zameniti plastiku, piše Phys.org.

Alternative za plastiku

Plastika je jaka, fleksibilna i relativno jeftina za proizvodnju, što je čini skoro „savršenim“ materijalom za pakovanje. Plastika, međutim, predstavlja ozbiljan ekološki problem. Iako se može reciklirati, većina plastike završi kao smeće van korpe za otpatke ili na deponiji, gde joj je potrebno 700 godina da se raspadne.

U okeanima, kilometri plastičnog đubreta – naročito Veliki pacifički region smeća, trenutno veličine Teksasa i sve veći – plutaju besciljno, ukazujući na sve veću ekološku krizu izazvanu preteranim oslanjanjem na plastiku.

Sve veću zabrinutost izaziva i mikroplastika, relativno novo naučno otkriće da se mikroskopski delići plastike mogu naći u hrani i vodi koju ljudi konzumiraju. Dosad je urađeno vrlo malo istraživanja o dugoročnim zdravstvenim posledicama mikroplastike po ljude.

Neophodna je bezbedna, održiva i klimatski pogodna alternativa. Zamena sve postojeće plastike je daleko od mogućeg u ovoj fazi. Međutim, zamena jeftine svakodnevne plastike, koja čini najveći deo zagađenja životne sredine, jeste izvodljiva.

Zašto talog od kafe?

Tokom proteklih nekoliko godina, Srinivas Džanasvam, vanredni profesor na odeljenju za nauku o hrani na Državnom univerzitetu Južne Dakote, fokusirao se na kreiranje biorazgradivih alternativa za plastiku, često od poljoprivrednih nusproizvoda. Pre toga je pravio folije od celulozom bogatih kora avokada i kukuruznih stabljika.

Talog od kafe je izabran zbog nekoliko različitih razloga. Prvo, uveliko je dostupan s obzirom na milione tona na gidšnjem nivou. Dok većina završi na deponijama, koristi se i u druge svrhe, kao što je baštovanstvo. Iako se ovo može učiniti kao ekološki odgovoran potez, zapravo može stvoriti probleme u životnoj sredini.

„Obično bacamo talog od kafe nakon što napravimo kafu“, kaže Džanasvami. „Neki od nas ga koriste za đubrenje, baštovanstvo i druge stvari. Ironično, takav proces zahteva velike količine kiseonika i oslobađa znatnu količinu metana, koji doprinosi globalnom zagrevanju“.

Drugo, pošto privrede u razvoju počinju da uključuju lance porodavnica kafe – kao što je „Starbaks“– količina taloga od kafe će samo rasti. Upotreba ovog inače neiskorišćenog resursa u cilju biorazgradivih folija predstavlja održivo i ekonomično rešenje za problem plastike.

Konačno, talog od kafe sadrži lignocelulozna vlakna, materijal potreban za pravljenje folija.

Folija od kafe

Radi pripreme folija, istraživački tim je prvo ekstrahovao lignocelulozna vlakna iz taloga od kafe. Zatim je primenjen hemijski proces modifikacije da bi se folija napravila pogodnijom za pakovanje.

Dobijene folije su bile sposobne za biorazgradnju u roku od 45 dana u zemljištu, imajući ujedno visok stepen rastegljivosti. Osim toga, folije su takođe imale neka jedinstvena svojstva.

„Ove folije su mogle da blokiraju znatne količine uljtraljubičastog zračenja i ispoljavaju antioksidantna svojstva. Iskreno verujem da ovi nalazi daju nove mogućnosti primene taloga od kafe“, rekao je Džanasvami.

Iako bi ovo još trebalo smatrati „prvom fazom“ pretvaranja taloga od kafe u folije, rezultati studije imaju veliki potencijal.

(Telegraf Nauka/Phys.org)