Produžena majčinska briga je glavni faktor životinjske i ljudske dugovečnosti, studija sugeriše

Veza između majke i deteta može pomoći u rešavanju misterije zašto ljudi žive duže nego što se očekuje s obzirom na njihovu veličinu – i baciti novo svetlo na put do odgovora na pitanje šta znači biti ljudsko biće.

Zaista je misteriozno to što živimo superduge živote u poređenju sa mnogim drugim sisarima. Deo objašnjenja za naš dug životni vek je drugi fundamentalni aspekt naših života – odnos između majke i njenog deteta, piše Phys.org.

Istraživači su u svojim modelima postojano otkrivali da vrsta u kojoj opstanak potomstva zavisi od dugotrajnijeg prisustva majke ima tendenciju da razvije duži život i sporiji životni ritam, što karakteriše dužina života neke životinje i učestalost njene reprodukcije.

Preporučujemo

„Kad ove veze između majčinskog opstanka i dobrog stanja potomstva jačaju – životinje evoluiraju da žive duže i razmnožavaju se ređe, a isti obrazac vidimo kod ljudi“, kažu naučnici. „Ovaj model važi generalno za sve sisare, pošto znamo da te veze postoje i kod drugih vrsta, pored primata, kao što su hijene, kitovi i slonovi“.

Univerzalni matematički model demonstrira vezu između majčinskog opstanka i zdravlja potomstva, s jedne strane, i tempa života, s druge strane. Dva dodatna empirijska modela inkorporiraju podatke o majčinskom opstanku i dobrom stanju potomstva koje su sakupili ekolozi na terenu. Modeli treba dalje da se testiraju i ekolozi da ih upotrebe za predviđanje kako majčinska briga i opstanak utiču na evoluciju životnog veka neke vrste.

Istraživanje se oslanja na hipotezu o majci i babi da potomci imaju veće šanse za opstanak ako su njihove majke i babe prisutne u njihovim životima. Ova teorija je prvenstveno korišćena kao objašnjenje za menopauzu jer prekid reprodukcije smanjuje opasnost od smrti i omogućava starijim ženama da se posvete brizi o unučadima.

Novi modeli su i širi i specifičniji, obuhvatajući više načina na koje majčino prisustvo ili odsustvo u životu svojih potomaka utiče na njihovu dobrobit. Istraživači predviđaju, na osnovu istraživanja sa pavijanima i drugim primatima, kako potomci prolaze u životu ako majka umre nakon prekida dojenja, ali pre polne zrelosti potomaka – to vodi ka kratkoročnim i dugoročnim, čak međugeneracijskim, negativnim efektima na decu i unučad primata.

Razmatrani su širi i možda suptilniji načini na koje koristi od majčinog prisustva u životu individue mogu voditi ka evoluciji dugog života.

„Kad posmatrate interakciju majki i dece kod ostalih primata, možete videti na licima dece da ne postoji ništa važnije na svetu od prisustva majke“, kaže Metju Zipl, neurobiolog sa Univerziteta Kornel.

„Bihevioralno istraživanje u kombinaciji sa demografskim studijama potvrđuje ovu zajedničku evolucionu nit koju delimo sa najbližim rođacima primatima – da postoji period u našem životu kad je majka ceo svet, i mada to gubi snagu s protokom vremena – nikada ne nestaje“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)