Šok otkriće o grenlandskim ajkulama: Mehanizam za popravku DNK menja sve što znamo o vidu i starenju

Grenlandske ajkule ili Somniosus microcephalus, stvorenja iz dubina Severnog ledenog okeana koja žive i duže od 400 godina, imaju neverovatan mehanizam za obnovu DNK koji im omogućava da održe vid vekovima bez znakova degeneracije mrežnjače. To je pokazalo novo istraživanje Dorote Skovronske-Kravčik, profesorke fiziologije i biofizike, saopštio je Univerzitet Kalifornije u Ervajnu.

Dorota Skovronska-Kravčik sedi u svojoj kancelariji, očiju fiksiranih na kompjuterski monitor ispred sebe.

Preporučujemo

- Vidite kako pomera oko - kaže ona pokazujući na snimak grenlandske ajkule koja polako pluta kroz mutni Severni ledeni okean. - Ajkula prati svetlost – to je fascinantno.

Video prikazuje najdugovečnijeg kičmenjaka na svetu – dugo, debelo, sivo telo; malu glavu; i kratku, zaobljenu njušku – sa neprozirnim očima koje deluju beživotno, osim parazita zakačenog za jednu od jabučica. Naučnici su dugo sumnjali da je ova velika vrsta funkcionalno slepa, s obzirom na učestalo prisustvo parazita i njeno izuzetno mračno okruženje.

Međutim, novo istraživanje Skovronske-Kravčik o vidu grenlandske ajkule, čiji su koautori istraživači sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj Valter Salcburger i Lili G. Fog, osporava ono što znamo o starenju, vidu i dugovečnosti.

Objavljeni u žurnalu Nature Communications, njeni nalazi sugerišu da mehanizam za obnovu DNK omogućava ovim ajkulama - od kojih neke žive i po 400 godina - da održe svoj vid vekovima bez znakova degeneracije mrežnjače i da su dobro prilagođene ekstremnim uslovima slabog osvetljenja.

Skovronska-Kravčik, koja dolazi do saznanja o molekularnim mehanizmima starenja proučavajući procese koji kontrolišu očne bolesti povezane sa starenjem, pripisuje svoje interesovanje za vizuelni sistem grenlandske ajkule istraživačkom radu Džona Flenga Stefensena iz 2016. godine, objavljenom u žurnalu Science.

- Jedan od mojih glavnih zaključaka iz rada u žurnalu Science bio je da mnoge grenlandske ajkule imaju parazite zakačene za oči – što bi moglo da im ošteti vid. Evoluciono gledano, ne zadržavate organ koji vam nije potreban. Nakon što sam odgledala mnogo snimaka, shvatila sam da ova životinja pomera očne jabučice ka svetlosti – rekla je ona.

To ju je navelo da poželi da sazna više.

Grenlandske ajkule korišćene u njenoj zajedničkoj studiji uhvaćene su između 2020. i 2024. u blizini Arktičke stanice Univerziteta u Kopenhagenu na ostrvu Disko, na Grenlandu. Stefensen, profesor morske biologije na Univerzitetu u Kopenhagenu, i kolege Piter G. Bušnel, koji predaje na Univerzitetu Indijana Saut Bend, i Ričard V. Bril sa Virdžinijskog instituta za pomorske nauke secirali su i sačuvali očne jabučice u rastvoru za ispitivanje.

Foto: Franco Banfi / Avalon / Profimedia

Emili Tom, studentkinja doktorskih studija u Ervajnu i lekar-istraživač na obuci koja radi u laboratoriji Skovronske-Kravčik, priseća se trenutka kada je primila kutiju sa fiksiranom očnom jabučicom.

- Otvorila sam paket, a tamo je bila džinovska, 200 godina stara očna jabučica koja je stajala na suvom ledu i samo piljila u mene. Navikli smo da radimo sa očnim jabučicama miševa, koje su veličine semena papaje, pa smo morali da smislimo kako da pređemo na očnu jabučicu veličine loptice za bejzbol. Srećom, Dorota je veoma angažovana, kako u svom mentorskom stilu, tako i u laboratoriji – što se ne viđa često kod profesora – rekla je ona.

Emili Tom je potom pustila očnu jabučicu da se odmrzne.

- Laboratorija je mirisala na riblju pijacu - kaže ona.

Ona naglašava da je to bio pažljiv balans da se ne dozvoli preveliko odmrzavanje, jer čim uzorci tkiva dostignu sobnu temperaturu, počinju da propadaju. Njena uloga je uključivala histološke analize i analize specifične za vid, pri čemu nije pronašla znakove ćelijske smrti i otkrila je da rodopsin (protein neophodan za vid pri slabom svetlu) u mrežnjači ajkule ostaje aktivan i da je podešen da detektuje plavu svetlost.

- Ne bavi se mnogo ljudi ajkulama, a posebno ne vidom ajkula. Možemo toliko toga da naučimo o vidu i dugovečnosti od dugovečnih vrsta kao što je grenlandska ajkula, tako da je posedovanje sredstava za ovakva istraživanja veoma važno – rekla je Tomova.

Za Skovronsku-Kravčik ovi nalazi otvaraju vrata otkrivanju novih pristupa izbegavanju gubitka vida povezanog sa starenjem i iskorenjivanju očnih bolesti kao što su makularna degeneracija i glaukom, kao i dodatnim pitanjima o tome kako se vid razvija, mehanizmima koji pomažu da tkiva ostanu živa i zdrava dugi niz godina i kako to znanje primeniti na ljude.

Ona napominje da je, s obzirom na to da su federalna sredstva za istraživanje pod pretnjom, buduća podrška njenim studijama razlog za zabrinutost, ali veruje da ćemo „pobediti“.

- Ono što volim u svom poslu je to što smo prvi u svetu koji vide rezultate, pronalazeći nove mehanizme, pravila i otkrića. Zatim, mogućnost da tu radost podelim sa studentima, to je najbolji deo svega – rekla je Skovronska-Kravčik.

(Telegraf Nauka/UV Irvine News)