Vreme čitanja: oko 2 min.
Ova stvorenja iz dubine okeana žive i duže od 500 godina!
Vreme čitanja: oko 2 min.
Naučnici već neko vreme sumnjaju da grenlandske ajkule žive izuzetno dugo, ali nisu imali način da odrede koliko dugo. Starost drugih vrsta morskih pasa može se proceniti brojanjem prstenova rasta na kičmenim perajama ili pršljenovima, slično kao što se prstenovi broje na drvetu. Međutim, grenlandski morski psi nemaju peraje sa kičmom niti tvrda tkiva u svojim telima. Njihovi pršljenovi su previše mekani da bi formirali prstenove rasta kao kod drugih morskih pasa. Naučnici su mogli samo da nagađaju da ovi morski psi žive dugo na osnovu onoga što su znali — ovi morski psi rastu veoma sporo (manje od 1 cm godišnje) i mogu dostići više od 6 metara dužine.
Međutim, nedavna otkrića omogućila su naučnicima da koriste metodu ugljeničnog datiranja kako bi procenili starost grenlandskih morskih pasa. U očima morskih pasa nalaze se proteini koji se formiraju pre rođenja i ne razgrađuju se s godinama, poput fosila sačuvanih u jantaru. Naučnici su otkrili da mogu odrediti starost morskih pasa datiranjem ovih proteina ugljenikom. Jedna studija je ispitivala grenlandske morske pse koji su se slučajno uhvatili u mreže ribara. Najveći morski pas koji su pronašli, ženka od 5 metara, prema procenama je bila stara između 272 i 512 godina. Ugljenično datiranje može pružiti samo procene, a ne preciznu starost. Naučnici i dalje usavršavaju ovu metodu i možda će u budućnosti pružiti tačnija merenja. Ali čak i po nižoj proceni, životni vek od 272 godine čini grenlandskog morskog psa najdugovečnijim kičmenjakom.
Preporučujemo
Gušteri koriste mehur za disanje pod vodom i izbegavanje predatora
Zastrašujuća zaraza kosi foke: Opasna bolest prvi put napala morske sisare, a glavni krivac su šakali
Jedna teorija koja objašnjava ovaj dug životni vek je da grenlandski morski pas ima veoma spor metabolizam, što je adaptacija na duboke, hladne vode u kojima živi. NOAA-ino daljinski upravljano vozilo tokom ronjenja kod Nove Engleske naišlo je na grenlandskog morskog psa na dubini od 783 metra, ali poznato je da ovi morski psi rone i do 2.200 metara. Oni su takođe jedini morski psi koji mogu podneti hladne vode Arktičkog okeana tokom cele godine.
Spor metabolizam mogao bi objasniti spor rast, starenje i tromo kretanje ovih morskih pasa — njihova maksimalna brzina je ispod 2,9 kilometara na sat. Zbog sporog rasta, smatra se da grenlandski morski psi ne dostižu polnu zrelost dok ne pređu stotinu godina starosti. To znači da uklanjanje zrelih grenlandskih morskih pasa iz okeana utiče na vrstu i ekosistem decenijama. Iako su grenlandski morski psi nekada lovljeni zbog ulja iz jetre, većina grenlandskih morskih pasa koji danas završe u ribarskim mrežama i na udicama hvataju se slučajno. Smanjenje slučajnog ulova ključno je za očuvanje ove jedinstvene vrste.
(Telegraf Nauka/oceanservice.noaa.gov)
Povezane vesti
Otopljeni sneg i led sa Grenlanda i Arktika izazivaju slabljenje okeanske cirkulacije i ubrzavaju zagrevanje
Jeziva džinovska figura se pojavila na Grenlandu posle katastrofalnog događaja
Ogromno klizište izazvalo megacunami od 200 metara i vibriranje Zemlje tokom devet dana
Ajkula je proždrla sve, pa i uređaj za praćenje: Ovakav okršaj najstrašnijih predatora dosad nije zabeležen
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
