Hodajuće ajkule krše pravila reprodukcije u pogledu potrošnje energije

Epoletne ajkule mogu da se razmnožavaju bez bilo kakvog merljivog povećanja u potrošnji energije, što je zapanjilo istraživače koji su očekivali da će polaganje jaja biti energetski zahtevno.

Naučnici su pratili metabolizam, krv i hormone kroz čitav reproduktivni ciklus i otkrili da je sve ostalo izuzetno stabilno. Ova efikasnost sugeriše da su ove ajkule evoluirale da optimizuju energiju na dosad neviđene načine.

Preporučujemo

Ove „hodajuće ajkule“ mogu da stvore novi život bez trošenja dodatne energije — evolucioni trik koji bi mogao da im pomogne da prežive u sve toplijem svetu.

Naučnici sa Univerziteta Džejms Kuk otkrili su izvanredno biološko iznenađenje. Epoletne ajkule mogu da se razmnožavaju i polažu jaja bez bilo kakvog merljivog povećanja potrošnje energije. Ovaj nalaz dovodi u pitanje dugotrajne pretpostavke o tome koliko je reprodukcija zahtevna za životinje.

Studija je pažljivo pratila koliko energije troše epoletne ajkule, obično poznate kao „hodajuće ajkule“, tokom svog kratkog reproduktivnog ciklusa.

„Reprodukcija je najveća investicija – pravite novi život od početka. Očekivali smo da će dok ajkule stvaraju svoje kompleksno jaje potrošnja energije skočiti. Međutim, nije bilo nikakvog porasta u potrošnji energije, bilo je potpuno stabilno“, kažu istraživači.

Smatra se da reprodukcija kod većine vrsta zahteva veliki porast energije. Međutim, dosad nijedno istraživanje nije direktno merilo metaboličke troškove polaganja jaja kod ajkula.

Izgleda da su epoletne ajkule razvile veoma efikasan sistem. Čini se da su prilagodile svoju fiziologiju kako bi optimizovale potrošnju energije.

„Ovaj rad dovodi u pitanje narativ da će reprodukcija biti prva na udaru kad stvari krenu loše – kao u slučaju zagrevanja okeana. Epoletne ajkule deluju veoma otporno, ali je važno utvrditi koliko su otporne na zagrevanje okeana“, kažu naučnici.

Epoletne ajkule obično proizvode po dva jaja svake tri nedelje, dok se jaja uglavnom polažu između septembra i decembra. Da bi dobili punu sliku, istraživači su pratili pet ženki pre, tokom i nakon formiranja omotača jaja.

Ajkule su bile smeštene u velike bazene sa kontrolisanom temperaturom. Ova kontrolisana sredina omogućila je istraživačima da pažljivo mere promene u potrošnji energije tokom reproduktivnog procesa.

„Merili smo nivoe unosa kiseonika, što je pokazatelj metaboličke stope…što više kiseonika sagorevate više energije trošite“, kažu autori studije.

Istraživači su takođe ispitali hemiju krvi i nivoe hormona dok su ajkule proizvodile jaja. Sve je bilo izuzetno stabilno, tako da ovo istraživanje dovodi u pitanje osnovne pretpostavke o rušljoribama (ajkule, raže i himere).

„Pod ekološkim stresom mnoge vrste biraju između preživljavanja i reprodukcije, ali bi epoletna ajkula možda mogla da nastavi da proizvodi jaja čak i tada. To je ohrabrujuće, pošto zdrave ajkule znače zdrave grebene“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)