Zašto su tvorci oruđa u kulturi Klovis birali vrlo nezgodni kvarcni kristal?

Kvarcni kristali su teški za oblikovanje zbog veličine, tvrdoće i kristalne strukture, što ih čini sirovinom „niskog kvaliteta“. Ipak, ljudi kulture Klovis u Severnoj Americi su ponekad pravili šiljke i druga oruđa od ovog materijala uprkos njegovim manama.

Da bi utvrdili da li su kvarcni kristalni šiljci u Klovis kulturi funkcionalno uporedivi sa onima koji su napravljeni od kvalitetnijeg kamena, naučnici sa Univerziteta u Talsi i Teksaskog univerziteta u San Antoniju analizirali su kristalne šiljke Klovis kulture.

Preporučujemo

Osobine kvarca

Klovis kultura je najbolje dokumentovana lovačko-sakupljačka grupa iz kasnog pleistocena u severnoj Americi. Poznati su po pravljenju kamenog oruđa od visokokvalitetnih sirovina, uključujući rožnac, opsidijan i riolit, pošto imaju tendenciju da budu homogeni, da se lome predvidljivo i da su bez primesa.

Kvarcni kristali imaju drugačija svojstva od većine kvarcita, ali su ipak teški za oblikovanje zbog svoje kristalne strukture. Osim toga, izvori kvarcnih kristala su ograničeni, što dodatno smanjuje praktičnost korišćenja ovog materijala za proizvodnju kamenog oruđa.

Utvrđivanje da li su ove osobine učinile Klovis šiljke značajno drugačijim u veličini ili obliku od drugih šiljaka u kulturi Klovis može sugerisati da je upotreba kvarcnih kristala kao sirovine ograničila funkcionalne kapacitete tih šiljaka.

Analiza šiljaka od kvarcnih kristala

Studija je analizirala 58 šiljaka od kvarcnog kristala. Iako su u proseku bili malo manji nego šiljci napravljeni od drugih sirovina, sveukupno su bili relativno slični.

Rezultati su ukazivali da su šiljci od kvarcnog kristala verovatno funkcionalno slični drugim šiljcima, a ipak je, čini se, Klovis kultura namerno birala da oblikuje ovaj nezgodan materijal umesto kvalitetnijih, obilnijih alternativa.

Istraživači su izneli dve hipoteze. Prva je da su šiljci od kvarcnog kristala bili potencijalno tvrđi od alternativnih sirovina. Na Mosovoj skali, kvarcni kristal ima tvrdoću oko 7, dok je opsidijan 5,5. Međutim, rožnac, koji je često korišćen u Klovis kulturi, ima tvrdoću između 6,5 i 7, tako da je ova hipoteza malo verovatna.

Druga hipoteza se odnosi na prozirnost, triboluminescenciju (varničenje prilikom udarca), kristalni oblik i retkost materijala, što je možda imalo simbolično ili ritualno značenje. Postoje istorijske i etnografske studija koje ukazuju da se za kvarcne kristale u različitim regionima smatralo da poseduju specijalna svojstva – korišćeni su za lečenje, širenje bolesti, ili su smatrani moćnim živim predmetima.

Na primer, u kalifornijskom narodu Juma, kvarcni kristali su među najmoćnijim predmetima u natprirodnom univerzumu. Obično ih koriste šamani za dobre i loše svrhe, uključujući proricanje budućnosti, čitanje misli i obezbeđivanje sreće u kockanju; međutim, kristal takođe može da ubije šamana koji ga poseduje.

Moguće je da su pripadnici Klovis kulture smatrali da kvarcni kristali imaju slična natprirodna svojstva. Međutim, to nije sprečavalo njihovu funkcionalnu upotrebu. „U mnogim tradicionalnim društvima ne postoji jasna razlika između ritualnih ili natprirodnih i funkcionalnih predmeta, tako da brojni dokazi da se smatralo da je kvarcni kristal natprirodan ne isključuju njegovu funkcionalnu upotrebu“, kažu naučnici.

To podržava činjenica da su ovi šiljci od kvarcnih kristala pronađeni na različitim lokacijama, uključujući skrovišta, kampove i kamenolome.

Istraživači planiraju proširivanje rada na druge Klovis šiljke sa ciljem utvrđivanja da li slični materijali niskog kvaliteta, kao što su kvarcni kristali i drugi kvarciti, i visokog kvaliteta (npr. rožnac i opsidijan) pokazuju slične tendencije u veličini, obliku i funkciji uprkos materijalu od kog su napravljeni.

„Naši preliminarni rezultati sugerišu da kvalitet sirovine ne određuje dizajn Klovis šiljaka. Drugim rečima, uprkos poteškoćama u obradi niskokvalitetnog materijala, Klovis majstori su vešto prevazilazi ograničenja. To ima zanimljive implikacije po tehnološku organizaciju koju istražujemo“, kažu autori.

(Telegraf Nauka/Phys.org)