Najstariji poznati polni hromozom razvio se pre 248 miliona godina kod pretka oktopoda
Najstariji poznati polni hromozom pojavio se kod oktopoda i lignji pre 455-248 miliona godina, 180 miliona godina ranije od prethodnog rekordera.
Taj najstariji polni hromozom je otkriven kod oktopoda i lignji, što ukazuje da su to možda bile neke od prvih životinja čiji pol je određen putem genetske šeme, a ne faktora životne sredine, piše Live Science.
Polni hromozomi su standardni kod sisara. Kod ljudi, polni hromozomi su X i Y. Muškarci obično imaju jedan X i jedan Y hromozom, dok žene imaju dva X hromozoma, iako postoje izvesne varijacije, kao što su XXX ili XXY, koje mogu imati širok spektar posledica – od nikakvog efekta do nekih kognitivnih smetnji ili neuroloških razlika.
Istraživači dugo nisu bili sigurni da li se pol kod glavonožaca, mekušaca koji uključuju oktopode i lignje, određuje putem hromozoma. Mekušci imaju različite načine reprodukcije, uključujući hermafroditizam ili sekvencijalni hermafroditizam (dihogamiju), kad individue menjaju polove tokom vremena.
Oktopodi se drže jednog pola, ali nije bilo jasno da li geni ili faktori životne sredine određuju koji je to pol. Kod nekih gmizavaca i riba, faktori kao što je temperatura određuju pol potomstva.
Godine 2015, istraživači su dovršili prvo potpuno gensko sekvenciranje nekog glavonošca, kalifornijskog oktopoda Octopus bimaculoides. Ta sekvenca je i dalje imala nedostatke, pa su naučnici radili na njihovom popunjavanju.
Ubrzo su primetili da jedan hromozom, hromozom 17, izgleda manje ispunjen genima nego drugi hromozomi u sekvenci. Pošto su sekvencirali ženskog oktopoda, uporedili su rezultate sa ranijom individuom, muškom. U slučaju muškog oktopoda, hromozom 17 nije izgledao manje ispunjen nego ostali hromozomi oktopoda.
To je bio znak da hromozom 17 možda ima neke veze sa polnim razlikama. Radi potvrde, istraživači su sekvencirali još četiri oktopoda, dva muška i dva ženska, i potvrdili da ženski imaju samo jednu kopiju hromozoma 17, dok muški imaju dve. Stoga, predstavljaju polne hromozome oktopoda ne kao XY i XX kao kod ljudi, već kao ZZ i Z0.
Istraživači su zatim uporedili genome oktopoda sa genomima tri druge vrste oktopoda, tri vrste lignji i bisernog nautilusa (Nautilus pompilius). Pronašli su ZZ/Z0 obrazac kod lignji i oktopoda, ali ne kod nautilusa, ne baš toliko srodne vrste. To je pokazalo da su polni hromozomi evoluirali nakon razlaza između linije nautilusa i linije koja vodi do savremenih lignji i oktopoda, što se desilo pre 455-248 miliona godina.
To je izuzetno dugo vreme za održanje polnog hromozoma. Pre ove studije, najstariji potvrđeni polni hromozom bio je kod jesetre, star oko 180 miliona godina, kažu istraživači.
(Telegraf Nauka/Live Science)