Sistem za praćenje otisaka stopala identifikuje sitne sisare sa tačnošću do 96%

Možda je manje vidljivo od opadajućih populacija lavova ili nestajućih pandi, ali tiho izumiranje malih sisara je verovatno lošije za biodiverzitet.

Ove vrste su ključni pokazatelji zdravlja životne sredine, ali ih je veoma teško nadzirati, a mnoge vrste sa veoma različitim ekološkim nišama izgledaju gotovo identično.

Preporučujemo

Međutim, naučnici su sad razvili nov način identifikacije i praćenja ovih sitnih sisara pomoću otisaka stopala, testiran na dve skoro identične vrste surlastih rovčica, sa tačnošću do 96%.

"Imali smo dva ključna motiva za ovu studiju", kažu autori sa Fakulteta za životnu sredinu Univerziteta Djuk. "Prvo, da pronađemo bolji, etičniji i naučno čvršći način za praćenje čak i najsitnijih vrsta. Drugo, da obezbedimo pouzdanu i široku meru za integritet ekosistema, koja se može primenjivati rutinski i redovno".

Mali sisari, veliki uticaj

Mali sisari igraju veoma važnu ulogu u ekosistemima i vrlo su osetljivi na bilo kakve promene životne sredine, što znači da promene u njihovim populacijama mogu biti važna rana upozorenja na ekološke poremećaje.

Međutim, mnoge vrste su gotovo identične "kriptične" vrste, što otežava njihovo precizno praćenje. To je slučaj sa vrstama surlastih rovčica koje su poslužile za testiranje tehnologije za identifikaciju otiska stopala: Elephantulus myurus i Elephantulus intufi.

"Često je moguće razlikovati kriptične vrste samo pomoću DNK, što može biti sporo, invazivno i skupo. Zaista je važno znati koja vrsta je u pitanju, jer iako mogu izgledati isto, one se suočavaju sa različitim pretnjama po životnu sredinu i igraju različite uloge u životnoj sredini. Na primer, jedna vrsta rovčica živi isključivo u kamenitim staništima, a druga na pesku, i svaka može delovati nezavisno kao pokazatelj u tim okruženjima", kažu istraživači.

Međutim, postoji jedna važna razlika između surlastih rovčica: njihova stopala su neznatno različita, što ostavlja bitne razlike u njihovim tragovima. Stoga su naučnici isplanirali da zabeleže te razlike i obuče model koji bi mogao da razlikuje otiske stopala, poput praćenja životinja kompjuterom.

Naučnici su pokupili rovčice na dve južnoafričke lokacije. Jedinke Elephantulus intufi, njih 18, nađene su samo u rezervatu Cvalu Kalahari, ali je ukupno 19 jedinki Elephantulus myurus pronađeno na obe lokacije, neke vrlo blizu druge vrste. Ovo je bilo neočekivano otkriće, pošto je rezervat Cvalu Kalahari izvan očekivanog dometa vrste Elephantulus intufi, i pokazuje koliko je važno poboljšati monitoring ovih vrsta.

Uhvaćene rovčice su oslobođene u kutiju sa specijalnim papirom sa prašinom ugljena, tako da bi hodale po prašini i ostavljale otiske. Nakon toga su nepovređene puštene tamo gde su pronađene.

Digitalne slike otisaka stopala su zatim obrađene pomoću morfometrijskog programa da bi se identifikovala svojstva oblika i veličine koja bi mogla razlikovati dve vrste. Naučnici su koristili prednje otiske, koji su bili najjasniji i najizrazitiji, i detektovali više od 100 mogućih karakteristika. Statistička analiza je onda pokazala koja kombinacija može najtačnije identifikovati rovčice.

Otisci stopala ne lažu

Poredeći devet izabranih dijagnostičkih odlika, pojedinačne snimke i skupove tragova, tehnologija identifikacije ostvarila je uspeh na nivou 94-96%. Sad se može koristiti sa slikama tragova rovčica kao neinvazivan, jeftin i jednostavan način za otkrivanje prisustva različitih vrsta i praćenje promena u njihovim populacijama i područjima. Naučnici planiraju da ovo prošire i na druge vrste, koristeći nove skupove podataka za obuku sličnih modela.

U budućnosti bi želeli da uporede ovu tehnologiju sa drugim neinvazivnim metodama praćenja vrsta, da bi videli kako se mogu međusobno dopunjavati.

"Mali sisari postoje u gotovo svakom ekosistemu na planeti, a naša tehnologija je dovoljno fleksibilna da se prilagodi svakom od njih".

(Telegraf Nauka/Phys.org)