Neobična životinja nalik mehuru ukazuje na poreklo neurona

Vreme čitanja: oko 2 min.

Otkriveno je da plakozoe, životinje toliko proste da izgledaju kao naduvene palačinke, imaju ćelije koje bi mogle sadržati pretke savremenih neurona.

Foto: Wikipedia/Bernd Schierwater - Eitel M, Osigus H-J, DeSalle R, Schierwater B (2013) Global Diversity of the Placozoa. PLoS ONE 8(4): e57131. doi:10.1371/journal.pone.0057131, CC BY 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=35712628

Morska životinja toliko jednostavna da izgleda kao naduvena palačinka možda krije tajnu porekla neurona.

Plakozoe su jedna od pet velikih grupa životinja, pored bilaterija (koje obuhvataju sve od crva do ljudi), žarnjaka (korali i meduze), sunđera i rebronoša. One su najelementarnije i sastoje se od milimetar dugačkih ćelijskih mehura bez organa ili delova tela. Kreću se u vodi pomoću cilija (treplji) – sićušnih struktura poput vlasi – apsorbuju hranljive materije tako što gutaju čestice i razmnožavaju se prostim pupljenjem.

Plakozoe su se odvojile od drugih životinja pre otprilike 800 miliona godina i poznato je samo nekoliko vrsta. Međutim, novo istraživanje je otkrilo da ova skromna stvorenja možda kriju tajnu evolucije nervnog sistema. Ispostavlja se da plakozoe sadrže ćelije koje imaju izuzetne sličnosti sa neuronima, iako nisu ni blizu toliko složene, piše Live Science.

Istraživači su identifikovali devet glavnih tipova ćelija i nekoliko prelaznih tipova ćelija, ali je najzanimljiviji podskup takozvanih peptidergijskih ćelija. Te ćelije doprinose pokretima plakozoa oslobađajući kratke lance aminokiselina zvanih peptidi. Stimulacija različitim peptidima izaziva promenu oblika i kretanja plakozoa; na primer, mogu da se spljošte, talasaju ili naboraju.

Peptidergijske ćelije su pokazale iznenađujuće sličnosti sa neuronima koji čine nervne sisteme životinja kao što je čovek. Naročito imaju proteine koji grade ono što naučnici nazivaju „presinaptička skela“. Neuroni komuniciraju ispuštajući hemikalije preko strukture zvane sinapsa. Peptidergijske ćelije nemaju sinapse – ali imaju proteinske komplekse slične onima u neuronima koji omogućavaju hemikalijama da se nakupe i onda budu oslobođene.

Istraživači su otkrili da se ove peptidergijske ćelije razvijaju slično kao neuroni. Takođe su uočili komunikaciju između ćelija pomoću neuropeptida, lanaca aminokiselina koje neuroni koriste u sopstvenim sistemima slanja poruka.

Nastanak neurona ostaje kontroverzno pitanje među biolozima. Sunđeri ih nemaju, a rebronoše imaju neurone koji izgledaju krajnje drugačije nego kod drugih životinja, dok nervni sistemi žarnjaka i bilaterija imaju više zajedničkog.

Nije jasno da li je zajednički predak svih tih životinja imao nervni sistem, a onda su ga neke loze, poput sunđera, odbacile, ili je nervni sistem evoluirao posebno kod više loza nakon što su se razdvojile.

Dalje proučavanje rebronoša i njhovog čudnog nervnog sistema biće neophodno da bi se stiglo do odgovora, ali novo istraživanje sugeriše sporu i postojanu evoluciju neurona iz neke jednostavnije ćelije specijalizovane za komunikaciju i slanje poruka.

(Telegraf Nauka/Live Science)