Fosil star 12 miliona godina otkrio nešto neverovatno o ovim džinovskim stvorenjima

Naučnici su, u novoj studiji, rekonstruisali izgled anakondi koje su živele na prostorima današnje Venecuele pre oko 12 miliona godina. Fosili pršljenova ovih džinovskih stvorenja otkrili su nešto neverovatno – da su one bile divovi još u srednjem i godnjem miocenu, kao i da su to ostale do danas, što je potpuno neuobičajeno za život na Zemlji, piše IFLScience.

Većina životinja koje su postojale pre između 12,4 i 5,3 miliona godina smanjila se tokom vremena zbog promena u okruženju. U to vreme, Zemlja je bila toplija, vlažnija i puna hrane. Bio je to period koji je iznedrio divove, poput Purussaurusa, kajmana dugačkog 12 metara, i Stupendemysa, slatkovodne kornjače od 3,2 metra. Neki divovi su se smanjili, neki su, poput Purussaurusa i Stupendemysa, izumrli. Ali, anakonde su se razvijale po svojim pravilima.

Preporučujemo

Autori nove studije, objavljene u Journal of Vertebrate Paleontology, proučili su 183 fosilizovana pršljena anakonde, za koje se smatra da pripadaju grupi od oko 32 pojedinačne zmije. Zatim su iskoristili ove podatke da izračunaju koliko bi anakonde bile dugačke dok su još bile žive.

Kao najteže postojeće zmije na Zemlji, anakonde su danas velike, pa se očekivalo da će anakonde iz doba miocena biti još veće, ali fosilne kosti su otkrile da su bile dugačke oko 5,3 metra, što je otprilike ista veličina kao današnje anakonde.

- Ovo je iznenađujući rezultat jer smo očekivali da ćemo otkriti da su drevne anakonde bile dugačke sedam ili osam metara. Ali nemamo nikakvih dokaza o većoj zmiji iz miocena kada su globalne temperature bile više – rekao je u saopštenju Andres Alfonso-Rohas, doktorand Odseka za zoologiju Univerziteta u Kembridžu.

- Merenjem fosila otkrili smo da su anakonde razvile veliku telesnu masu ubrzo nakon što su se pojavile u tropskoj Južnoj Americi pre oko 12,4 miliona godina, i njihova veličina se od tada nije menjala – dodao je on.

To što su zadržale svoj gigantizam toliko dugo može biti rezultat staništa koje anakonde biraju. Danas one žive u močvarama, barama i rekama u toplim i vlažnim područjima. Znamo da su bile češće u miocenu, ali širom amazonskog regiona i dalje ima dovoljno vode, toplote i hrane da ostanu ogromne.

Većina anakondi (a ima nekoliko vrsta) dugačka je od 4 do 5 metara, ali bilo je nekih rekordnih primeraka bližih granici od 7 metara. Titanoboa i dalje nadmašuje anakondu kao najveća zmija koja je ikada živela, ali otpornost anakondi održala ih je ogromnim milionima godina.

- Druge vrste, poput džinovskih krokodila i džinovskih kornjača, izumrle su od miocena, verovatno usled hlađenja globalnih temperatura i smanjenja staništa, ali džinovske anakonde su preživele. One su superotporne - rekao je Alfonso-Rohas.

(Telegraf Nauka/IFLScience)