Stvorenje s kandžama, misterija Jetija i grobnica s blagom: Ovo su priče koje ste najviše čitali u 2024.

Na Telegraf Nauci i u godini za nama mogli ste da čitate o najnovijim naučnim otkrićima, neobičnim novim vrstama, snimcima misterioznih stvorenja, arheološkom blagu iz Srbije i sveta, spektakularnim izumima, neverovatnim svemirskim letelicama, tajnama kosmosa…

Naravno, neke priče su vas zanimale mnogo više od drugih, a ovo su tekstovi koje ste najviše čitali u 2024. godini.

1. Nova vrsta guštera sa Puketa

Stvorenje s kandžama usred noći palo je s drveta na jugu Tajlanda pravo na Andreja Bragina, ruskog naučnika sa Univerziteta Lomonosov iz Moskve. On i njegove kolege, koje su bile u poseti ostrvu Puket kako bi ispitivali divlje životinje, odmah su odlučili da prouče neobičnog guštera i DNK analiza pokazala je da reč o novoj, dosad nepoznatoj vrsti guštera.

- Nekad nove vrste bukvalno padnu na tebe sa oblaka – rekao je Nikolaj Pojarkov, drugi naučnik iz tima i koautor studije objavljene u žurnalu Zootaxa.

Nova vrsta nazvana je Cyrtodactylus thalang ili gekon zakrivljenih prstiju sa Talanga, preneo je Miami Herald. Talang je naziv okruga na ostrvu Puket, a nekad je bio i naziv samog ostrva.

2. Snimci bića krivog za legendu o Jetiju

U planinama istočne Indije neuhvatljivo stvorenje za koje se veruje da je inspirisalo legende o Jetiju fotografisano je po prvi put, javio je Sikkim News 24. Reč je o tibetanskom mrkom medvedu, jednoj od najugroženijih životinja na planeti.

- Aktivisti za zaštitu divljine slave otkriće retkog tibetanskog mrkog medveda u drevnim predelima Sikima. Ovo ne da je samo značajan trenutak za biodiverzitet regiona, već ukazuje na značaj očuvanja životinjskog sveta. Ovo je prva potvrđena fotografija tibetanskog mrkog medveda (Ursus arctos pruinosus) u Indiji, a uhvaćen je zahvaljujući foto-aparatima postavljenim u visokim predelima severnog Sikima. Ovo stvorenje, zbog svoje neuhvatljive prirode, takođe je inspirisalo legende o Jetiju širom Himalaja. Mnoga ranija istraživanja i pokušaji da se otkrije ova životinja bili su bezuspešni – navedeno je u saopštenju Odeljenja za zaštitu šume i okruženja Sikima, a preneo ga je Sikkim News 24 na Fejsbuku.

3. Bugarski ratar i blago iz grobnice

Bugarski poljoprivrednik orao je njivu kada je njegov traktor udario u kamen. Ratar je zastao da vidi o čemu se radi, a onda je ispod kamena otkrio ljudske kosti. Hitno je pozvao policiju, a ovi ubrzo i arheologa – utvrđeno je da je reč o antičkoj rimskoj grobnici staroj 1.700 godina. Istraga je pokazala da pored nje postoji još jedan, manji grob s pravim arheološkim blagom, pisao je Majami Herald.

- Bogati pogrebni darovi otkriveni su kraj sela Nova Vrbovka: zlatne minđuše, novčići, ogrlica od staklenih perli, redak medaljon sa likom imperatora Karakale, lampa, amfora za vino… Ovo blago otkriveno je u dva zidana groba, najverovatnije porodične grobnice iz prve polovine 3. veka. U njima je prvo sahranjeno dete staro godinu ili dve, a onda i dve odrasle osobe – žena stara između 45 i 49 godina i muškarac star između 50 i 60 godina. Veruje se da je reč o bogatim zemljoposednicima čije imanje je bilo deo administrativnog područja antičkog grada Nikopolja – naveo je Regionalni istorijski muzej Veliko Trnovo na Fejsbuk stranici.

4. Nova vrsta džinovske anakonde

Džinovska anakonda dugo je smatrana jednim od najstrašnijih i najmisterioznijih bića Amazonije. Međutim, naučnike je šokiralo otkriće da postoje ne jedna, već dve vrste džinovskih anakondi, pokazala je studija objavljena u Diversity.

- Zajedno sa 14 naučnika iz devet zemalja otkrili smo da su najveće zmije na svetu u stvari pripadnice dve različite vrste. Iako izgledaju gotovo identično na prvi pogled, genetske razlike između njih su 5,5 odsto i to je ogromno. Poređenja radi, ljudi i šimpanze se genetski razlikuju svega 2 odsto – rekao je profesor Freek Vonk, holandski biolog i voditelj prirodnjačkih emisija, prenosi Dejli mejl.

Nažalost, priča o najvećoj zmiji na svetu, imala je tužan kraj – nekoliko nedelja kasnije pronađena je mrtva u reci, o čemu je Telegraf Nauka takođe pisao.

5. Arheološka senzacija na jugu Srbije

Arheolozi i studenti arheologije Filozofskog fakulteta iz Beograda, posle dve godine istraživanja, obelodanili su veliko otkriće! U blizini Zvonačke banje na jugoistoku Srbije otkrivena je naseobina iz doba mezolita. Datira iz istog perioda kao i Lepenski Vir.

U veoma nepristupačnom predelu, blizu Zvonačke banje, sakrivena je pećina Pešterija. Do nje su do sada stizali jedino tragači za zakopanim blagom koji su arheološkim mestima samo nanosili štetu. Arheolozi su nakon dve godine intenzivnog istraživanja potvrdili svoje pretpostavke.

(Telegraf Nauka)