Ovaj predator je dugačak do 7 metara, a u utrobi su mu našli i ostatke polarnog medveda!

Polarni medvedi su jedna od najugroženijih životinjskih vrsta, ali na Arktiku oni su kraljevi, predatori na vrhu lanca ishrane. Omiljeni plen su im prstenaste i bradate foke, ali nisu izbirljivi. Zbog jedinstveno surovog okruženja, ove snažne životinje jedu sve što mogu da uhvate, a to je mnogo. Na ledu i u vodi love morževe, grenlandske foke, foke mehurače, bele kitove i narvale, na kopnu ubijaju irvase, mošusna goveda, glodare, morske ptice…

Ipak, u utrobi jednog drugog predatora Arktika otkriveni su čak i ostaci polarnog medveda.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Naučnici sa Norveškog polarnog instituta u Tromsu još 2008. godine naleteli su na ostatke polarnog medveda kada su pokušali da otkriju ko ubija veliki broj foka u arktičkom arhipelagu Svalbard.

Naravno, glavni osmunjičenji bila je grenlandska ajkula, pa su uradili autopsiju jedne od njih da vide šta jedu, ali ono što ih je šokiralo bilo je otkriće vilične kosti belog medveda duge 10 centimetara.

- Bili smo toliko šokirani da smo se smejali – rekla je tada za Independent Kit Kovač, tada ekspert za foke sa Norveškog polarnog instituta u Tromsu.

Mogućnost sukoba polarnog medveda, moćnog arktičkog predatora, sa grenlandskom ajkulom, životinjom sa dna mora koja je dugačka do 7 metara, odmah je privukla veliku pažnju.

- Nikad nismo čuli za nešto ovakvo. Ne znamo kako je kost završila u utrobi grenlandske ajkule. Ne možemo da kažemo da li je ili nije ajkula napala mladog polarnog medveda koji je plivao. Ne znamo koliko su aktivne ove ajkule kao predatori – rekla je Kit Kovač u vreme otkrića za Rojters.

Neki drugi stručnjaci smatrali su da je moguće da je ajkula samo pojela leš polarnog medveda, ali ne i da ga je ulovila. Ili da je, ako ga je ulovila, ta jedinka bila povređena ili bolesna. Naravno, ima i onih koji su naglasili da grenslandska ajkula može da deluje tromo, ali da može da se kreće i veoma brzo kada jede.

Foto: dotted zebra / Alamy / Profimedia

„Ispod bistrih, hladnih voda Arktika živi jedna od najfascinantnijih tajni okeana – grenlandska ajkula. Pliva sporo i graciozno, a ima životni vek koji može trajati i 400 godina, ovo izvanredno stvorenje nije samo morski pas, već putnik kroz vreme iz dubina! Šta grenlandskog morskog psa čini tako izvanrednim? Za početak, to je jedan od najdugovečnijih kičmenjaka na planeti - veruje se da su neki pojedinci stari preko 400 godina! Ovaj sporohodni arktički gigant može narasti do 7 metara dužine, a ipak lagano plovi kroz duboko more, zbog čega je dobio nadimak uspavani morski pas. Za razliku od većine morskih pasa, on uspeva u ledenim, tamnim vodama severnog Atlantika i Arktičkog okeana, često plivajući na dubinama većim od 2.000 metara. Uprkos tome što su spori i skoro slepi (zahvaljujući parazitskim kopepodima), grenlandske ajkule su prikriveni čistači okeana i povremeni predatori. Njihove jedinstvene adaptacije omogućavaju im da prežive u jednom od najekstremnijih okruženja na Zemlji, čineći ga istinskim čudom morske evolucije“, navodi se na sajtu Shark Diving.

Polar Journal navodi da su ove ajkule velika misterija za naučnike.

„Gde se grenlandski morski psi razmnožavaju? Gde rađaju mlade? Koliko mladih ženka može da rodi? Kolika je populacija i koje su njihove migracione rute? Sve su to pitanja na koja istraživači još nemaju odgovor. Ono što je sigurno, međutim, jeste njihov dug životni vek od nekoliko stotina godina. Pre nekoliko godina, Julius Nilsen, koji je sprovodio istraživanja na Grenlandskom institutu za prirodne resurse u Nuku, došao je do neverovatnog otkrića u okviru svoje doktorske teze da se ženke grenlandskog morskog psa prvi put pare tek kada su stare između 100 i 150 godina“, naveo je sajt i dodao:

„Ali takođe im je potrebno vreme za kretanje. Za sat vremena preplivaju tek nešto više od jednog kilometra. Poređenja radi, čovek hoda oko tri puta brže u laganoj šetnji. Ipak, istraživači pretpostavljaju da ove ribe, koje pripadaju ajkulama spavačima, mogu preći nekoliko stotina ili čak hiljadu kilometara u roku od nekoliko meseci. Govoreći za ScienceNorway, Nilsen je rekao da takođe želi da sazna čime se grenlandski morski psi hrane. U stomacima grenlandskih morskih pasa uhvaćenih kao usputni ulov, već je pronađen niz nalaza, od kojih su neki prilično čudni, u rasponu od bakalara do kompletnih, nepovređenih foka i ostataka irvasa do polarnih medveda i pasa za vuču sanki. Postavlja se pitanje, kako tako spor plivač hvata agilne, okretne ribe i foke? Prema Nilsenu, jedna hipoteza je da grenlandski morski psi plivaju tiho i tako se veoma približavaju svom plenu. ‚Onda samo brzo otvori usta i stvori negativan pritisak unutar usta‘, kaže Nilsen. ‚Tako cele foke mogu nestati u stomaku ajkule.‘“

(Telegraf Nauka)