„Posmatrali smo nešto što nijedan drugi čovek nikad nije video“: Na dnu okeana pronađeno misteriozno stvorenje

Na okeanskom dnu, blizu ostrva Galapagos, naučna podmornica pronašla je misteriozno stvorenje – hobotnicu ne veću od loptice za golf i plavu poput okeana.

- Sićušna je! Plava je! - zabeleženo je kako govori jedna uzbuđena naučnica kada je prvi put ugledala azurnog glavonošca na snimku prenetom sa podmornice, prenosi France24.

Preporučujemo

Tim iz Fondacije „Čarls Darvin“ upravo je otkrio novu vrstu hobotnice na skoro 1.800 metara ispod površine, pokazjuje istraživanje objavljeno u žurnalu Zootaxa.

- Odmah sam znala da je reč o nečemu zaista posebnom - rekla je ekspertkinja za hobotnice Dženet Vojt, od koje je zatraženo da identifikuje ovu neobičnu vrstu.

U početku, kustoskinja Prirodnjačkog muzeja „Fild“ u Čikagu morala je da se zadovolji fotografijama životinje. Potom je poštom dobila njeno očuvano telo.

- Kada je stiglo, pomislila sam: „O, bože! Prelepo je“ - rekla je Vojtova.

Odmah se zainteresovala jer najbliža poznata hobotnica takvog oblika živi pored obale Urugvaja, u drugom okeanu, s druge strane Južne Amerike.

Obično je za opisivanje nove vrste hobotnice potrebno raseći primerak kako bi se ispitali usta, kljun, zubi i ostali delovi.

- Imali smo samo taj jedan primerak, pa nisam želela da ga komadam - rekla je Vojtova.

Umesto toga, tim iz Muzeja „Fild“ koristio je CT skenere kako bi napravio hiljade rendgenskih snimaka, a zatim ih spojio u 3D model hobotnice, otkrivajući njenu unutrašnjost.

- Ništa se ne može porediti sa danom provedenim u posmatranju nečega što nijedan drugi čovek nikada nije video - izjavila je Stefani Smit, šefica rendgenske laboratorije Muzeja „Fild“.

Nova vrsta, nazvana Microeledone galapagensis, ističe se i po drugim stvarima osim po plavoj nijansi, za koju se veruje da je najređa boja u prirodi. Čini se da je ova hobotnica najmanji pripadnik porodice Megaleledonidae, čiji su članovi obično mnogo veći i žive u Južnom okeanu koji okružuje Antarktik.

- Njeni zdepasti kraci sa samo jednim redom pijavki izdvajaju je od većine hobotnica koje su nam poznate - rekla je Vojtova.

Čak i među „drugim vrstama sa kratkim kracima i jednim redom pijavki, izdvajaju je njena obojenost i glatka koža na leđima“, dodala je ona.

Dok je hobotnica na leđima svetloplava, sa donje strane je „veoma tamnoljubičasta“, rekla je Vojt.

- Mislimo da joj ovakva boja pomaže da ostane bezbedna. Ako hobotnica uhvati plen koji emituje svetlost, ta svetlost bi mogla privući grabljivce koji bi potom mogli pojesti hobotnicu - objasnila je ona i dodala:

- Zato hobotnica prebaci svoju tamno obojenu opnu preko plena i tako se štiti.

Iznenađujuće, nije neuobičajeno pronaći nove vrste hobotnica u dubokom moru – naročito u oblastima koje nisu dobro istražene, što čini ogroman deo okeanskog dna.

- Kada biste uzeli svo kopno na Zemlji i spojili ga, to ne bi pokrilo Tihi okean - istakla je Vojtova.

Dodala je da je poslednji put videla novu vrstu hobotnice 2023. godine, kod obala Kostarike.

Prvi put je ova nova plava hobotnica uočena 2015. godine u blizini ostrva Darvin, nazvanog po engleskom naučniku čija mu je poseta Galapagosu pomogla da formuliše teoriju evolucije.

(Telegraf Nauka/France24)