Sve češći „susreti“ s čudovištem iz legendi: Da li je moguće da preživeli dinosaurus zaista postoji u Kongu?

Dokazi o stvorenjima iz legendi poput čudovišta iz Loh Nesa (popularne Nesi), Jetija ili Velikog stopala ne postoje, ali to ne sprečava ljude da već vekovima veruju u postojanje ovih kriptida. Uz njih, postoji još jedno legendarno stvorenje, ne mnogo poznato u zapadnjačkom svetu, a čije postojanje je duboko ukorenjeno u folklor centralne Afrike.

Zver navodno liči na sauropode, dugovrate dinosauruse ogromnog tela, dugog vrata i male glave. Čudovište veličine između nilskog konja i slona navodno luta močvarama i rekama u basenu Konga, tako su bar pripadnici lokalnih Bantu zajednica još početkom 20. veka pričali evropskim istraživačima.

Preporučujemo

Ovaj kriptid poznat je po lokalnom imenu mokele-mbembe, piše Popular Mechanics.

Sve češće prijave viđenja mokele-mbembea

Nakon više od veka sve ređih izveštaja o stvorenju, prijave susreta sa mokele-mbembeom ponovo su sve češće, navodi National Geographic. Da li to znači da dinosaurus iz Konga zaista postoji ili je ovo uobičajeni slučaj zamene identiteta, kao što je često slučaj sa kriptidima?

- Mokele-mbembe je prvi put postao poznat evropskoj javnosti u vreme kada je došlo do savršene „oluje“ povezanih klišea o Africi, čudovištima i dinosaurusima – rekao je dr Daren Nejš, paleozoolog koji proučava životinje poput dinosaurusa, pterosaurusa i morskih reptila.

Ideja da je Afrika potencijalno dom praistorijskih čudovišta preživelih do danas dobila je na zamahu zahvaljujući popularnosti fantastičnih avantura poput „Poslednjeg utočišta dinosaurusa“ Henrija Frensisa ili dela kriptozoologije „Zveri i ljudi“ Karla Hagenbeka početkom 20. veka.

Ekspedicije u Africi

Do tog trenutka životinje iz afričke džungle već su podstakle maštu zapadnjaka, pa su mnogi, uključujući i bivšeg američkog predsednika Tedija Ruzvelta, vodili ekspedicije tragajući za zanimljivim primercima.

- Evropljani su ovaj deo Afrike smatrali su primitivnim regionom koji su naseljavali ljudi koje je civilizacija, ako ne i sama evolucija, zapostavila. Deo evropske misije donošenja civilizacije, zato, postala je ideja „otkrivanja“ i identifikovanja ovih legendarnih stvorenja za njih – napisao je za magazin Contigent 2019. Edvard Gimon, profesor svetske istorije na Koledžu Bristol u Msačusetsu.

Na primer, britanska javnost prvi put je videla okapija 1901. godine, kada ga je Ser Hari Džonson, guverner novoosnovane kolonije Ugande u Centralnoj Africi, poslao Zoološkom društvu u Londonu na izlaganje. Bio je drugačiji od svega što su Evropljani ranije videli – poput mešavine zebre i žirafe. Britanski akademici nazvali su ga „afričkim jednorogom“. Zapravo, nije bilo ničeg novog ili egzotičnog u vezi sa okapijem samim po sebi; ljudi iz Centralne Afrike znali su za njega milenijumima.

- Čak i tada, afričke činjenice bile su daleko manje privlačne od evropskih „otkrića“. Ako je postojao jednorog koji čeka da ga otkriju istraživači-naučnici, šta bi još moglo postojati? - napisao je Gimon.

Tradicija fantastičnih stvorenja

To bi moglo objasniti zašto veliki deo legende o mokele-mbembeu potiče iz tradicije viđanja životinja koje zaista postoje, ali su pogrešno identifikovane kao fantastična stvorenja.

Mogućnost da dinosaurusi žive u centralnoj Africi bila je uzbudljiva za romantične zoologe i kriptozoologe jer je to zanimljiva priča, kaže Loren Kolman, direktorka Međunarodnog muzeja kriptozoologije u Portlandu.

- Moj osećaj u vezi sa tim pričama je da je neko možda video ono što su bili nosorozi ili neke mnoge modernije životinje – rekla je ona.

Stručnjaci dalje veruju da se viđanja kriptida poput mokele-mbembea mogu svesti na puste želje ili primećivanje neotkrivenih vrsta (barem za Evropljane), što dalje vodi do stvaranja i širenja legende.

- Mnoge životinje navodno viđene u datoj oblasti su „viđene“ jer ih ljudi očekuju u tom području - kaže Nejš.

Nilski konj i svinja

Rana viđanja patuljastog nilskog konja, na primer, prijavljivana su kao neidentifikovana džinovska svinja. Pošto je basen Konga uglavnom neistražena tropska džungla, Kolmanova sugeriše da kada ljudi krenu u istraživanje u tajanstvenom stanju uma i primete novo, neidentifikovano stvorenje, pretpostavljaju da to mora biti nešto staro, poput dinosaurusa.

- Ali to se kosi sa logikom - kaže ona.

Mnogi ljudi koji su tvrdili da su videli mokele-mbembe, posebno oni koji nisu lokalni stanovnici regiona, verovatno nisu upoznati sa florom i faunom.

Nedavna viđanja mogu se objasniti krčenjem šuma u basenu Konga, koje tera stvorenja iz njihovih staništa i otkriva teren alarmantnom brzinom. Između 2002. i 2023. godine, Demokratska Republika Kongo izgubila je skoro 10 posto svog šumskog pokrivača i 6,6 posto svoje vlažne primarne šume, pokazuju podaci organizacije Global Forest Watch.

Bilo bi to jedno od najznačajnijih otkrića

Nekoliko izveštaja o stvorenju nalik staromodnoj verziji sauropoda, primećenom uglavnom potopljenom u jezeru, zvuče kao da su možda bili opažanje mekooklopnih kornjača ili velikih zmija, za koje se kaže da obe nastanjuju region, prema Nejši.

Osim toga, ideja da je mokele-mbembe živi sauropodni dinosaurus čini ga tipičnim primerom onoga što je poznato kao „paradigma praistorijskog preživelog“, kaže Nejš. Ova ideja, popularna u kriptozoološkoj literaturi, sugeriše da su životinje poznate samo iz fosilnih zapisa preživele do danas i objašnjavaju priče o čudovištima.

- Ideja neotkrivenih džinovskih životinja u navodno neistraženim oblastima je neverovatno uzbudljiva. Da je mokele-mbembe stvaran, to otkriće bi bilo senzacionalno i jedno od najznačajnijih zooloških otkrića u istoriji – rekao je Nejš.

Mokele-mbembe viđen 2003.

National Geographic piše da je biološkinja iz Konga Sela Abongo 2003. u srcu Nacionalnog parka Odzala-Kokua prijavila da je videla mokele-mbembea.

- To je bio samo stvarno veliki šumski slon. Nema dinosaurusa ovde, iako je lako zameniti slona ili nilskog konja za jednog od njih, što se tada meni desilo. Bila sam početnik – rekla je sada ona za ovaj portal.

Kako objašnjava, razlog za „viđenja“ je deforestacija ovih predela, pa su susreti ljudi i životinja sve češći tako da je često da ljudi sretnu slona ili velike majmune i pomisle da je to mokele-mbembe.

- Uvek postoji izvestan nivo istine u mitovima, pa ih ne odbacujem u potpunosti. Ali sam skeptičan i dok mi neko ne pokaže dokaz o životinji nalik dinosaurusu, ne verujem u to. Uglavnom se dešava da se za stvarnu životinju pomisli da je nešto od toga – rekao je za National Geographic Alard Blom, potpredsednik globalnog programa za afričke šume Svetske fondacije za prirodu (WWF).

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)