Čudovište od 20 metara, sa zubima do 18 centimetara, nekad je živelo na teritoriji Srbije

Džinovski predatori – megalodoni – koristili su svoje zastrašujuće vilice sa zubima do 18 centimetara da međusobno „sparinguju“. To je otkrilo istraživanje tragova na nekoliko fosila zuba vrste Otodus megalodon.

Ova čudovišta, najveće ribe koje su živele na našoj planeti, pre između 23 i 6,3 miliona godina terorisala su stanovnike svetskih okeana. Ono što je posebno zanimljivo da su živela i na prostorima današnje Srbije, kada su ti delovi bili pod vodom, što je pokazao fosil zuba otkrivenog u Višnjici.

Preporučujemo

Stiven Godfri iz Pomorskog muzeja Kalvert u Merilendu i njegove kolege proučavali su četiri zuba megalodona iz fosila u Severnoj i Južnoj Karolini, starim oko 12 miliona godina, piše New Scientist. Svaki od zuba imao je paralelne tragove grebanja, koji su karakteristični za ugrize megalodona.

- Zubi koje je ugrizao megalodon su veoma retki u fosilnim ostacima – rekao je Godfri.

Jedan od zuba imao je veoma specifičnu ogrebotinu i šteta je mogla da nastane samo ugrizom megalodona. Osim toga, moguće je i da ga je megalodon izgrizao nakon smrti, navodi se u studiji objavljenoj u Acta Palaeontologica Polonica.

- Megalodon je bio džinovsko stvorenje, ali možda ne toliko veliko koliko neki ljudi misle. Prema veličini zuba, deo naučnika veruje da su megalodoni bili dugi do 18 metara, a drugi do 25 metara. Poređenja radi, velika bela ajkula može da poraste do dužine od 6 metara. Ima naučnika koji smatraju da je veličina megalodona precenjena i da je prosečna dužina bila 10 metara – naveo je svojevremeno LiveScience.

Kako su dodali, najveći zub ove vrste, čije ime u prevodu znači upravo veliki zub, a koji je do sada otkriven, bio je dugačak 17,8 centimetara, što je tri puta više od dužine zuba velikih belih ajkula.

Ova stvorenja imala su jak ugriz, za koji se veruje da je imao silu između 108,514 i 182.201 njutna. To je najjači ugriz od svih životinja koje su ikad postojale.

Ajkule ili morski psi naseljavali su delove današnje Srbije u vreme Paratetisa, praistorijskog, tercijalnog mora. U članku objavljenom 2019. u Geološkim analima Balkanskog poluostrva opisani su srednjomiocenski (badenski) zubi ajkula iz Srbije i „diskutovalo se o njihovoj geografskoj distribuciji na drugim lokalitetima Centralnog Paratetisa“.

- Zubi ajkula potiču iz Višnjice (nedaleko od Beograda), iz Višnjičkih glina ili „Pleurotomskih glina“. Raznovrsnost ajkula je vrlo niska, ali je po ovim fosilima Višnjica najbogatija među srpskim lokalitetima. Opisani zubi ajkula pripadaju sledećim taksonomima: Otodus (Megaselachus) megalodon, Hemipristis serra i Odontaspididae indet. Visoka raznovrsnost beskičmenjaka kao i drugih fosilih zajednica ukazuju na topli period (srednjomiocenski klimatski optimum), koji je prethodio srednjomiocenskoj klimatskoj tranziciji – navodi se u članku.

(Telegraf Nauka/New Scientist/LiveScience)