Novootkriveni predak tilacina imao je strašnu vilicu koja mrvi kosti
Tri nove izumrle vrste su iz vremena pre 25-23 miliona godina i među njima je najstariji poznati predak tasmanijskog tigra.
Poslednji poznati tasmanijski tigar umro je pre 88 godina. Sad su fosilna svedočanstva o tri nove vrste izumrlog torbara pronađene u Australiji. Među njima je najstariji poznati predak tog mesoždera i najstariji tilacin dosad poznat, koji je imao strašnu vilicu koja mrvi kosti.
Tasmanijski tigar – poznat i kao tilacin – izumrli je torbar koji je živeo na matičnom kopnu Australije i ostrvima Tasmanija i Nova Gvineja pre izumiranja u 20. veku (iako je još sporno kad se to tačno desilo).
Preporučujemo
Ograničena fosilna nalazišta u Africi dovode do nepotpune slike ljudske evolucije
Kad su prvi ljudi stigli u Evropu? Mnogo ranije nego što se mislilo, pokazuju nova istraživanja
Tri nove drevne vrste – Badjcinus timfaulkneri, Nimbacinus peterbridgei i Ngamalacinus nigelmarveni – živele su u Australiji pre 23-25 miliona godina, tokom kasnog oligocena, što ih svrstava među najstarije otkrivene tilacinide. U stvari, Badjcinus timfaulkneri se smatra najstarijim nespornim tilacinom za kog znamo.
Fosili su pronađeni u sedimentima Riversleja na severozapadu Kvinslenda. Osim što je najstarija, Badjcinus timfaulkneri je najkrupnija nova vrsta, teška 7-11 kilograma. Takođe je imala izuzetno snažnu vilicu kojom je mogla da smrvi kosti i zube svog plena.
Ta vrsta je srodna drugom, mnogo manjem tilacinu B. turnbulli, koji je dosad bio jedini drugi nesporni tilacin iz kasnog oligocena.
„Ideja da su Australijom dominirali mesožderski reptili postojano gubi snagu dok se pronalazi sve više fosila mesožderskih torbara“, kažu istraživači. „Diverzitet mesožderskih sisara u Riversleju tokom tog perioda ravan je diverzitetu u bilo kom drugom ekosistemu, uključujući veliku radijaciju mesožderskih sisara u Južnoj Americi“.
Druga novootkrivena vrsta, N. peterbridgei, izgleda tešnje povezana sa tasmanijskim tigrom nego ostali fosili, što je čini verovatno najstarijim direktnim pretkom nedavno izumrlog mesoždera. Malo je manja od druge dve vrste – 3,7 kilograma.
N. nigelmarveni, pak, imao je 5,1 kilogram i zareze na zubima za sečenje mesa, što ukazuje na visok nivo mesožderstva -možda viši nego kod drugih tilacinida slične veličine.
„Prisustvo tri izrazite loze tilacinida u kasnom oligocenu pokazuje koliko brzo su se diverzifikovali nakon prvog pojavljivanja u fosilnoj evidenciji“, kažu istraživači.
Ovi tilacinidi pokazuju vrlo različite dentalne adaptacije, što sugeriše da je tokom tog perioda postojalo nekoliko specifičnih mesožderskih niša. Sve osim jedne od tih loza, koja je dovela do modernog tilacina, izumrle su pre oko osam miliona godina.
Poslednji poznati tilacin umro je u zoološkom vrtu u Hobartu na Tasmaniji 7. septembra 1936. Na taj datum se obeležava Dan ugroženih vrsta u Australiji.
(Telegraf Nauka/IFL Science)