Istraživanje prati 66 miliona godina diverziteta sisara – pogled u prošlost radi razumevanja sadašnjosti

Foto: Craig Chandler, University Communication and Marketing, University of Nebraska–Lincoln

Studija daje opsežan pogled na promene u diverzitetu vrsta tokom prvih 65 miliona godina kenozoika – do pojave ljudi – i kako su klima i drugi faktori životne sredine, uključujući promene terena, uticali na život životinja na kontinentu, piše EurekAlert.

Nalazi takođe daju uvid u oporavak sisara nakon poslednjeg događaja masovne ekstinkcije – uništenja neavijanskih dinosaurusa.

Preporučujemo

Počev pre 66 miliona godina, idemo od potpuno suptropskih životnih sredina preko Severne Amerike do travnatih područja i smrznute savane, i konačno stižemo do ledenog dobe, kažu istraživači.

To pokazuje kako su se vrste menjale tokom vremena, kroz mnoge ekološke i klimatske promene i omogućava poređenje tih događaja i u različitim prostornim razmerama.

Istraživači su secirali fosilna svedočanstva iz kenozoika u odseke od po milion godina i upotrebili tri indeksa funkcionalnog diverziteta.

U najvećem delu kenozoika, lokalne i kontinentalne mere funkcionalnog diverziteta su se razlikovale, ali, iznenađujuće, tokom prvih 10 miliona godina tog perioda, neposredno nakon ekstinkcije neavijanskih dinosaurusa, sve mere funkcionalnog diverziteta, i lokalno i kontinentalno, povećale su se.

„Tokom 10 miliona godina, sve mere se menjaju na isti način. Zatim, pre oko 56 miliona godina, dolazi do ogromne imigracije sisara u Severnu Ameriku sa drugih kontinenata i u tom trenutku vidimo divergenciju funkcionalnog diverziteta“, kažu naučnici.

Zajednice se menjaju u različitim vremenima, različitim brzinama i u različitim pravcima. Lokalno se diverzitet uloga povećava, ali se kontinetalno smanjuje.

Neke od promena kod sisara mogu se objasniti promenama životne sredine, uključujući periode rashlađivanja i zagrevanja ili kad su guste šumske oblasti preuzeli travnati predeli, ali velike promene životne sredine nisu dostigle nivo izazvan masovnom ekstinkcijom dinosaurusa.

„Zato bi ovo mogao biti način za identifikaciju oblasti ili zajednica pod naročitim sresom“, kažu naučnici. „Možda ulazimo u šesti događaj masovne ekstinkcije i ako je tako možemo očekivati da zajednice koje su prethodnica reaguju na sličan način, na osnovu obrazaca koje vidimo nakon ekstinkcije neavijanskih dinosaurusa“.

Na polju konzervacione paleobiologije, praćenje prošlih promena u ekosistemima tokom dugih perioda pomaže da se bolje razumeju današnje krize biodiverziteta.

„Ako posmatramo moderne krize i vidimo sličnu reakciju u funkcionalnom diverzitetu struktura modernih zajednica, možemo istaći neke od tih zajednica koje doživljavaju najveće poremećaje i nalaze se u najvećoj opasnosti od promene i poremećaja u ekološkim resursima i funkciji“, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)