Dinosaurusi u Novom Meksiku su se uspešno razvijali do samog kraja

Istraživanje dovodi u pitanje dugotrajne pretpostavke, otkrivajući da su dinosaurusi u poslednjem stadijumu živeli u dinamičnim, regionalno različitim zajednicama.

Decenijama su mnogi naučnici verovali da su dinosaurusi već propadali u broju i raznovrsnosti dugo pre nego što je udar asteroida zapečatio njihovu sudbinu pre 66 miliona godina.

Preporučujemo

Međutim, novo istraživanje Univerziteta Bejlor, Državnog univerziteta Novog Meksika, Smitsonovskog instituta i međunarodnog tima prepravlja tu priču. Ispostavlja se da dinosaurusi nisu nestajali. Oni su napredovali.

Na severozapadu Novog Meksika, slojevi stena čuvaju skriveno poglavlje Zemljine istorije. Istraživači su u geološkoj formaciji Kirtlend otkrili dokaze o dinamičnim ekosistemima dinosaurusa koji su se uspešno razvijali sve do udara asteroida.

Tehnike visokopreciznog datiranja otkrile su da su fosili iz ovih stena stari između 66,4 i 66 miliona godina – što ih smešta na katastrofalnu granicu između krede i paleogena.

„Naashoibito dinosaurusi živeli su u isto vreme kao i čuvene vrste iz Hel Krika u Montani i Dakotama. Nisu propadali – bile su to dinamične, raznovrsne zajednice“, kažu istraživači.

Fosili iz Novog Meksika pričaju drugačiju priču od onoga što se prvobitno mislilo. Daleko od toga da su bile jednolike i oslabljene, zajednice dinosaurusa širom Severne Amerike bile su regionalno različite i napredne.

Putem ekoloških i biogeografskih analiza, istraživači su otkrili da su dinosaurusi u zapadnoj Severnoj Americi živeli u odvojenim „bioprovincijama“, razdvojenim ne planinama ili rekama, već temperaturnim razlikama između regiona.

„Naše novo istraživanje pokazuje da dinosaurusi nisu bili na zalasku pred masovnu ekstinkciju. U dobrom su stanju i napreduju, a izgleda da ih je udar asteroida porazio. Ovo protivreči dugotrajnom verovanju da je postojalo dugoročno opadanje u raznovrsnosti dinosaura pre masovne ekstinkcije koje ih je učinilo sklonijim izumiranju“, kažu istraživači.

Udar asteroida je u trenutku okončao doba dinosaurusa – ali su ekosistemi koje su oni ostavili iza sebe bili temelj za ono što je usledilo. U roku od 300.000 godina od njihovog izumiranja, sisari su počeli brzo da se diverzifikuju, isprobavajući nove ishrane, veličine tela i ekološke uloge.

Isti temperaturno određeni obrasci koji su oblikovali zajednice dinosaurusa nastavili su se u paleocenu, pokazujući kako se klimatski oblikovan život obnavlja nakon katastrofe.

„Preživeli sisari još uvek zadržavaju iste severne i južne bioprovincije. Sisari na severu i jugu se veoma razlikuju, što je drugačije od drugih masovnih ekstinkcija kad je to izgleda bilo mnogo jednoličnije“, kažu istraživači.

Ovo otkriće je više od prozora u prošlost – ono je podsećanje na otpornost i ranjivost života na Zemlji. Izvedeno na državnom zemljištu, istraživanje pokazuje da pažljivo zaštićeni tereni mogu dati važna saznanja o tome kako ekosistemi reaguju na iznenadnu globalnu promenu.

Sa jasnijim razumevanjem poslednjih dana dinosaurusa, studija otkriva ne sporo izumiranje, već dramatičan kraj priče o raznolikom razvoju koji je naglo prekinut kosmičkom nesrećom.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)