10 stvari koje verovatno niste znali o slepim miševima

Slepi miš je jedno od bića na svetu o kome vlada najviše predrasuda i zabluda.

U susret prazniku koji se proslavlja u jednom delu sveta – Noći veštica - Univerzitet Novog Južnog Velsa (UNSW Sydney) je, u saradnji sa Suzan Hend, profesorkom paleontologije i stručnjakom za drevne slepe miševe na tom univerzitetu, objavio tekst o 10 stvari koje verovatno niste znali o slepim miševima.

Preporučujemo

Prenosimo ih u celosti, a mnoge od njih zaista će biti iznenađujuće i delovaće čak i nemoguće.

1. Svaka peta vrsta sisara je slepi miš

Slepi miševi čine 21% svih živih vrsta sisara, sa više od 1.500 vrsta širom sveta. Po brojnosti se nalaze odmah iza glodara - pacova, miševa i drugih krznenih stvorenja koja takođe baš i ne uživaju opštu popularnost.

Drugim rečima, na svetu postoji više vrsta sisara koji vise naglavačke nego vrsta koje hodaju na kopitima.

2. Slepi miševi „plivaju“ kroz vazduh

Zaboravite na obično mahanje krilima - slepi miševi imaju tehniku letenja koja podseća na plivački stil leptir, krećući se kroz vazduh pomoću krila koja su u suštini „šake“ sa izduženim prstima.

Međutim, tamo gde ptice - jedini drugi današnji kičmenjaci sposobni za aktivan let - imaju perje, slepi miševi imaju tanku kožnu opnu. Ona je zategnuta preko njihovih nežnih kostiju prstiju, što im omogućava izuzetno precizne manevre tokom leta.

3. Uopšte nisu slepi

Suprotno popularnoj izreci, ali i nazivu, slepi miševi zapravo nisu slepi. Mnogi imaju odličan vid, naročito noću, dok su leteće lisice opremljene dnevnim vidom i visoko razvijenim čulom mirisa koje je izoštreno za arome voća.

Ipak, mnogi slepi miševi imaju još jednog asa u rukavu: eholokaciju, sopstveni ugrađeni radarski sistem. Oni ispuštaju visokofrekventne zvuke kroz usta ili nos, i osluškuju odjeke koji se odbijaju o predmete kako bi se kretali i pronalazili plen u potpunom mraku.

Slepi miševi nisu jedini koji su razvili eholokaciju - koriste je i kitovi, kao i mali sisari poput tenreka, rovčica i puhova. Čak i slabovide osobe mogu da je uvežbaju. Međutim, slepi miševi su jedini koji su ovu sposobnost spojili sa aktivnim letom.

4. Neki su manji od palca, negi veći 750 puta

Sićušni bumbarasti slepi miš sa Tajlanda i iz Mjanmara teži svega dva grama, otprilike koliko i pola kašičice šećera, što ga čini jednim od najmanjih sisara na planeti.

Na drugom kraju lestvice, pojedine leteće lisice mogu dostići težinu od oko 1,5 kilograma i raspon krila blizu 1,8 metara. To je razlika u težini od čak 750 puta, uz raspon krila veći od raspona ruku većine ljudi.

5. Bez slepih miševa nema tekile

Sledeći put kada budete uživali u mangu, banani ili avokadu, uputite jedno tiho „hvala“ slepim miševima. Da ovi sisari milionima godina nisu sprovodili oprašivanje, ove voćke se možda nikada ne bi razvile u sorte koje danas nalazimo na policama supermarketa.

Slepi miševi su ključni oprašivači i prenosioci semena za stotine biljnih vrsta, uključujući agavu - biljku od koje se pravi tekila. Takođe pomažu u rasejavanju semena kakaovca, glavnog sastojka čokolade.

I ne pomažu samo u uzgoju hrane: vrste koje se hrane insektima proždiru ogromne količine poljoprivrednih štetočina, štedeći farmerima milijarde dolara godišnje.

6. Poleteli su na tlu Evrope

Najstariji poznati fosil slepog miša u Australiji, Australonycteris clarkae, star je oko 55 miliona godina, iz perioda kada je Australija još bila spojena sa Antarktikom kao deo superkontinenta Gondvane.

To znači da su slepi miševi ovde živeli mnogo pre nego što je Australija postala izolovani kontinent kakav danas poznajemo.

U ovoj priči postoji i direktna veza sa univerzitetom UNSW: profesorka emerita Suzan Hend bila je među naučnicima koji su opisali ovog drevnog slepog miša, pronađenog u Mergonu, u jugoistočnom Kvinslendu.

- Australijski Australonycteris clarkae spada među najstarije slepe miševe na svetu i svedoči o tome koliko su dugo oni sastavni deo australijskog ekosistema - ističe ona. - Najstariji australijski slepi miševi zapravo potiču iz istog doba kao i najstariji australijski torbari. Prema onome što danas znamo o ranoj istoriji ove neverovatno uspešne grupe sisara, slepi miševi su prvi put poleteli na tlu Evrope, a zatim su neverovatnom brzinom naselili sve kontinente.

7. Ne vise svi slepi miševi naglavačke

Za većinu slepih miševa, visenje naglavačke ne iziskuje nikakav fizički napor. Specijalizovane tetive u njihovim stopalima omogućavaju im da se čvrsto drže za oslonac bez neprekidnog grčenja mišića. Visenje im takođe olakšava poletanje: dovoljno je samo da se puste i strmoglave u vazduh.

Ipak, to ne važe za sve. Pojedine vrste, poput Spiksovog slepog miša sa prianjaljkama, odmaraju sa glavom okrenutom nagore, pričvršćujući se pomoću sićušnih usisnih kapica na ručnim i nožnim zglobovima.

A leteće lisice imaju još jednu taktiku: kada zov prirode učini svoje, one se okače o palčeve i isprave u uspravan položaj kako bi izbegle prilično neprijatno prljanje sopstvenim izlučevinama.

8. Jedan slepi miš živeo koliko i Elvis

Elvis Prisli je živeo 42 godine. Tačno toliko je poživeo i jedan sićušni slepi miš iz Sibira, koji drži zvanični rekord kao najstariji ikada zabeleženi slepi miš. Naučnici su ovu fascinantnu starost zabeležili 2006. godine, postavivši rekord u dugovečnosti koji prkosi svim pravilima biologije za tako malog sisara.

Pravilo u prirodi je da manji sisari imaju znatno kraći životni vek. Domaći miš, na primer, živi u proseku jedva dve godine, dok pojedini slepi miševi slične veličine mogu da žive duže od 30 godina.

Naučnici i dalje pokušavaju da shvate tajnu njihove dugovečnosti.

9. Slepi miševi i industrija velnesa

Slepi miševi mogu u svom telu da nose viruse koji kod drugih sisara izazivaju teška oboljenja, a da se sami pri tom uopšte ne razbole.

Njihov nesvakidašnji imunosistem godinama fascinira naučnike, koji istražuju da li nam slepi miševi mogu pružiti ključne odgovore u borbi protiv zaraznih bolesti, kancera, pa čak i samog starenja.

Istraživači pretpostavljaju da je sposobnost slepih miševa da drže zapaljenske procese (inflamaciju) pod kontrolom jedan od glavnih razloga zašto tako dobro podnose određene viruse. To bi takođe moglo da objasni i njihov izuzetno dug životni vek.

Međutim, ni slepi miševi nisu imuni na apsolutno sve bolesti, pa stručnjaci i dalje detaljno proučavaju kako njihovi odbrambeni mehanizmi tačno funkcionišu.

10. Slepi miševi vampiri su dobili ime po vampirima, a ne obrnuto

Slepi miševi vampiri zaista postoje. Nastanjuju predele Centralne i Južne Amerike, gde se hrane krvlju drugih životinja. Međutim, oni nisu poslužili kao inspiracija za nastanak evropskih legendi o vampirima. Te priče su u Evropi postojale vekovima pre nego što su se španski istraživači u 16. veku prvi put susreli sa ovim životinjama u Americi.

Istraživači su tek tada životinje nazvali po mitskim vampirima iz evropskog folklora. Kako su se priče o stvarnim letećim krvopijama širile natrag po Evropi, slepi miševi su postajali sve tešnje povezani sa ovim legendarnim bićima. Tako se ispostavlja da grof Drakula svoju vezu sa slepim miševima duguje promašenoj hronologiji i istorijskoj zabludi.

(Telegraf Nauka/UNSW Sydney)