Stenice su najverovatnije prva napast u ljudskom svetu, pokazuje novo istraživanje

Otkako je nekoliko preduzetnih stenica skočilo sa slepog miša na neandertalca koji je izlazio iz pećine pre 60.000 godina, stenice imaju uspešan odnos sa svojim ljudskim domaćinima.

Naprotiv, populacija stenica koje su ostale sa slepim miševima nastavile su da opadaju od poslednjeg glacijalnog maksimuma, poznatog kao ledeno doba, pre oko 20.000 godina.

Preporučujemo

Istraživači iz Politehničkog instituta Virdžinije su nedavno uporedili čitave genomske sekvence te dve genetski različite loze stenica. Nalazi ukazuju da je loza vezana za ljude imala sličan demografski obrazac kao ljudi i da bi lako mogla predstavljati prvu istinsku urbanu napast.

„Želeli smo da vidimo promene u efektivnoj veličini populacije, tj. broju reproduktivnih jedinki koje doprinose sledećoj generaciji, pošto nam to može reći šta se dešavalo u njihovoj prošlosti“, kaže dr Lindzi Majls sa Odeljenja za entomologiju.

Istorijski i evolucioni simbiotski odnos između ljudi i stenica pomoći će modelima koji predviđaju širenje štetočina i bolesti tokom ekspanzije urbane populacije. Direktno povezujući ljudsku globalnu ekspanziju sa nastupanjem i evolucijom urbanih štetočina poput stenica, istraživači bi mogli identifikovati odlike koje su koevoluirale kod ljudi i štetočina tokom urbane ekspanzije.

„Prvobitno su obe populacije doživele opšte opadanje koje odgovara poslednjem glacijalnom maksimumu. Loza vezana za slepe miševe se nije oporavila i njena veličina nastavlja da opada. Zaista uzbudljiv nalaz je da se loza povezana sa ljudima oporavila, a njena efektivna populacija povećala“, kaže dr Majls.

Istraživači ukazuju na rano uspostavljanje velikih naselja koja su se proširila u gradove kao u slučaju Mesopotamije pre oko 12.000 godina. To ima smisla pošto su moderni ljudi izašli iz pećina pre oko 60.000 godina i poneli podgrupu pećinske populacije stenica sa sobom, tako da postoji manji genetski diverzitet u toj lozi vezanoj za ljude, kaže profesor entomologije Voren But.

Dok su ljudi povećavali veličinu svoje populacije, nastavili život u zajednicama, a gradovi se proširivali, loza stenica povezana sa ljudima doživela je eksponencijalni rast svoje efektivne populacije.

Koristeći podatke o čitavom genomu, istraživači sad imaju osnovu za dalje izučavanje ovog razilaženja loza starog 245.000 godina. Pošto dve loze još nemaju dovoljne genetske razlike da bi bile dve posebne vrste, istraživači su usredsređuju na evolucione alteracije loze povezane sa ljudima naspram loze povezane sa slepim miševima do kojih je došlo u novije vreme.

Biće zanimljivo videti šta se dešava tokom poslednjih 100-120 godina. Stenice su bile prilično uobičajene u starom svetu, ali su njihove populacije opale pošto je DDT (dihlor-difenil-trihloretan) počeo da se koristi za suzbijanje štetočina. Smatralo se da su u suštini eliminisane, ali su u roku od pet godina počele ponovo da se pojavljuju, opirući se pesticidu.

Istraživači su ranije otkrili gensku mutaciju koja bi mogla doprinositi toj otpornosti na insekticid i dalje proučavaju genomsku evoluciju stenica i relevantnost za njihovu otpornost na insekticid.

„Projekat je delom omogućila Fondacija Džozefa i Meri Vilson. Sredstva upotrebljavamo za izučavanje evolucije otpornosti na insekticid i širenja vrste koristeći muzejske primerke sakupljene od pre 120 godina do današnjih primeraka. Veoma sam srećan što imam slobodu da istražujem“, rekao je But.

(Telegraf Nauka/Phys.org)