Science: „Da li Srbija dobija najobrazovaniji parlament na svetu?“

Foto: Andrija B. Ivanović

„Astrofizičarka koja proučava evoluciju galaksija. Inženjer elektrotehnike koji je učestvovao u projektovanju robota. Organski hemičar koji je tokom pandemije radio na lekovima protiv kovida-19. Istraživač u oblasti obrazovanja, sociolog, nekoliko politikologa, ekonomista, lekara i medicinskih istraživača. Svi oni su izabrani u ono što bi vrlo lako mogao biti najobrazovaniji parlament na svetu“, piše naučni portal Science.

Preporučujemo

Kako podsećaju, na izborima 25. oktobra 2026. „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ odnela je pobedu i osvojila 141 poslaničko mesto u Narodnoj skupštini sa 250 poslanika. Sa te liste, desetine ljudi su iz akademskog sveta, a više od polovine ima zvanje doktora nauka ili doktora medicine.

Sada je pred ovom grupom zadatak da formira vladu i zacrta novi kurs za Srbiju, piše Science. Studentska lista je obećala borbu protiv korupcije i uspostavljanje meritokratije, odgovornosti i vladavine prava.

„Međutim, pošto se toliki broj akademaca iznenada našao blizu centra moći, srpski istraživači se nadaju i korenitim promenama na polju nauke i visokog obrazovanja u zemlji. Tokom vladavine Aleksandra Vučića došlo je do urušavanja akademskih sloboda, univerziteti su postali izrazito politizovani, a kritičari marginalizovani. Studentska lista je obećala veću akademsku autonomiju, stabilnije finansiranje nauke i pristupačno obrazovanje. Takođe se nada da će zaustaviti dugotrajni odliv mozgova iz zemlje“, naveo je Science.

- Za naše univerzitete ova pobeda je presudna: ona odmah zaustavlja aktivno urušavanje visokog obrazovanja od strane prethodnog režima. Iako nova vlada najpre mora da obnovi vladavinu prava i izbori se sa korupcijom, što znači da će za potpuni oporavak našeg naučnog sektora biti potrebno vreme, promene su jasno na pomolu – rekla je za Science Sofija Stefanović, bioarheološkinja sa Univerziteta u Beogradu.

- Pred nama su bolja vremena – dodao je Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.

„Pobednički politički pokret proistekao je iz studentskih protesta širom zemlje, izazvanih padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Studenti su za tragediju okrivili korupciju u javnom sektoru i zahtevali transparentnost u istrazi i pravdu. Kako su njihovi apeli ostajali bez odgovora, protesti su jačali, dobijajući podršku akademskih radnika, prosvetara i šire javnosti. Do maja 2025. godine zatražili su vanredne izbore i počeli sa sastavljanjem liste kandidata“, piše Science i dodaje:

„Umesto da se sami kandiduju, studenti su okupili listu ličnosti od poverenja, ne samo akademaca, već i poljoprivrednika, pravnika, umetnika, nastavnika i jednog bivšeg košarkaša. Na vrhu numerisane liste kandidata nalazi se kardiolog Ilija Srdanović, ali on nije zvanični lider ove grupacije i njegova buduća uloga u politici za sada je nejasna. Iako bi pojedini izabrani akademci mogli u potpunosti da se posvete politici, mnogi bi mogli da odluče da nastave svoje akademske karijere; Skupština Srbije omogućava poslanicima obavljanje drugih poslova ukoliko oni ne predstavljaju sukob interesa.“

Foto: Andrija B. Ivanović

Mnogi od novih poslanika nemaju nikakvo političko iskustvo, naglašava portal. Ipak, njihova nenadmašna profesionalna stručnost trebalo bi da bude od velike pomoći u reformisanju Srbije, smatra molekularni biolog Željko Popović sa Univerziteta u Novom Sadu (UNS).

- Univerzitet mora biti slobodan da misli, sprovodi istraživanja i pruža kritiku, bez straha od političkih posledica – rekla je Marija Lesjak, hemičarka sa UNS-a koja je upravo izabrana za poslanicu.

Jedan od izvora političkog pritiska bio je centralizovani sistem finansijskog upravljanja koji sve transakcije usmerava preko Uprave za trezor.

- To značajno ograničava mogućnost fakulteta da upravljaju sopstvenim sredstvima i planiraju sopstveni razvoj - navodi Lesjak.

Istraživači takođe žele da finansiranje nauke postane u većoj meri zasnovano na ličnim uspesima, talentu, veštini...

- Pod Vučićem su se sredstva često delila na osnovu političkih ili ličnih veza umesto prema zaslugama, što je ozbiljno narušilo kvalitet naučnog rada – rekao je za Science Miodrag Krmar, fizičar sa UNS-a koji je bio kandidat na Studentskoj listi.

Studentska lista obećava rešenja. Njen program obuhvata predvidljivije finansiranje, nezavisan Fond za nauku, prekid političkog mešanja u ocenu naučnih projekata i podršku istraživačima koji rade u inostranstvu a žele da se vrate u Srbiju.

Popović upozorava da transformacija istraživačkog sektora u Srbiji „neće biti tako lak i brz proces”. „Ipak, studenti su dali inspirativan primer, navodi on, pokazavši akademskoj zajednici i ostatku društva da su promene moguće čak i kada deluje da je nacionalni populista u potpunosti konsolidovao vlast“, navodi Science.

Popović se takođe nada, prenosi Science, da je podrška akademaca ovom dvogodišnjem buntu promenila percepciju javnosti o naučnicima. Ponekad doživljavani kao elitisti ili teret za društvo, univerzitetski profesori su izašli na ulice rame uz rame sa studentima, često stojeći kao fizički štit između njih i policije, on poručuje:

- Pokazali smo da smo deo ovog društva, svim srcem i dušom, i da smo spremni na sve kako bismo odbranili naše zajedničke vrednosti i našu slobodu.

(Telegraf Nauka/Science)