Da li su mogući potpuno fer izbori? Evo šta su izračunali matematičari sa Kembridža

Matematičari su pokazali da potpuno fer izbori – u izvesnom smislu – nisu mogući. Nijedan izborni sistem ne može garantovati da se i lokalni glasovi direktno pretvaraju u lokalne mandate, i da ukupna raspodela mandata odgovara ukupnom udelu glasova: barem ne bez beskonačnog rasta parlamenta, saopštio je danas Univerzitet u Kembridžu.

Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu i Univerziteta u Kopenhagenu analizirali su različite izborne sisteme, kako proporcionalne, tako i većinske, i otkrili da u bilo kom sistemu uvek postoji niz kompromisa prilikom izbora nacionalnog zakonodavnog tela. Za većinu sistema, ovi kompromisi se prave između regionalne zastupljenosti, garantovane proporcionalnosti i veličine parlamenta.

Birači u demokratijama severne Evrope poslednjih decenija videli su rezultate ovih kompromisa, podstaknutih sve većom fragmentacijom političkih partija. U Danskoj je levi blok pobedio na izborima 2022. uprkos tome što je osvojio manje glasova od desnog bloka, iako Danska ima proporcionalni sistem. U Nemačkoj je želja da se uravnoteže regionalna zastupljenost i proporcionalnost dovela do toga da Bundestag naglo naraste po broju poslanika, pre nego što su reforme sprovedene 2023. godine. A u Velikoj Britaniji, opšti izbori 2024. bili su najmanje proporcionalni ikada, jer su laburisti osvojili 63% mandata sa samo 33,7% glasova.

Međutim, iako možda ne postoji potpuno fer izborni sistem, istraživači kažu da postoje načini da se prevaziđe tenzija između regionalnosti, proporcionalnosti i veličine parlamenta, i da se nemoguće učini mogućim. Njihovi rezultati objavljeni su u Annals of Operations Research.

Istraživači su započeli studiju nakon nacionalnih izbora u Danskoj 2022. godine, gde broj glasova po prvi put u 75 godina nije odgovarao broju mandata. Danski sistem, kao i mnogi u Evropi, je dvostepeni ili proporcionalni sistem. Birači biraju svoje lokalne predstavnike, a zatim se dodaje određeni broj „dopunskih“ mandata kako bi udeo mandata svake stranke otprilike odgovarao njenom udelu glasova. Ali kako se fragmentacija partija povećava, broj dopunskih mandata takođe mora da raste da bi se održala ta proporcionalnost. Na danskim izborima 2022. godine, 40 dopunskih mandata više nije bilo dovoljno za postizanje proporcionalnosti.

- U suštini, to je skoro urušilo sistem. Krajnji rezultat je bio da su socijaldemokrate dobile jedan mandat više nego što im je po glasovima pripadalo. Naravno, to nije ništa po britanskim standardima, ali u dvostepenom sistemu to ne bi smelo da se dešava. Dramu je povećalo to što je taj jedan mandat odlučio izbore - rekao je koautor studije dr Frederik Ravn Klausen sa Kembridžovog Odseka za čistu matematiku i matematičku statistiku.

Radeći sa koautorom Sebastijanom Timom Holdumom sa Univerziteta u Kopenhagenu, Klausen je formulisao teoremu nemogućnosti koja ilustruje kako se različiti glasački sistemi naprežu pod povećanom fragmentacijom, što ima stvarne posledice na demokratske ishode.

Istraživači su posmatrali različite izborne sisteme širom sveta, kako većinske u Velikoj Britaniji, tako i proporcionalne sisteme u ostatku Evrope. Identifikovali su tri glavne komponente fer, tj. pravednog sistema:

• Regionalnost: svako ko osvoji lokalni mandat, zadržava ga.
• Proporcionalnost: ukupan broj mandata na nacionalnom nivou odgovara udelu glasova na nacionalnom nivou.
• Fiksna veličina parlamenta: broj mandata se ne menja od izbora do izbora.

- Otkrili smo da onog trenutka kada postoji određeni broj političkih partija, jedna od ove tri komponente mora da popusti, inače matematika jednostavno ne funkcioniše. To nije korupcija niti zavera, to je prosto matematika - rekao je Klausen.

Različite zemlje su donele različite odluke o tome koji su od tri principa spremne da žrtvuju. U Nemačkoj je Bundestag 2021. porastao sa 598 na 736 mesta, jer je potreban broj dopunskih mandata stalno rastao. Nemački sistem je reformisan 2023. kako bi se sprečilo stalno širenje Bundestaga, ali je žrtvovana garancija lokalnog predstavnika da bi se zadržala fiksna veličina doma. Švedska je među zemljama koje su usvojile sličan model.

U Velikoj Britaniji, koja ima većinski sistem, proporcionalnost je komponenta koja se žrtvuje. Tokom većeg dela prošlog veka, Britanija je u suštini bila dvopartijski sistem, ali kako se nove stranke formiraju i rastu širom političkog spektra, to dovodi do nepravednih rezultata. Stranka Reform UK 2024. osvojila je 14,3% glasova, ali samo pet od 650 mandata, dok su laburisti osvojili 411 mandata sa 33,7% glasova.

- Na sledećim britanskim izborima, nesklad između glasova i mandata mogao bi biti još veći - rekao je Klausen.

Mnoge bivše britanske teritorije nasledile su britanski sistem i takođe se bore da se prilagode. Kanada je zadržala većinski sistem uprkos višestrukim pokušajima reforme. Novi Zeland je prešao na proporcionalnu zastupljenost 1993. godine, ali Predstavnički dom Novog Zelanda nema fiksnu veličinu parlamenta.

Klausen kaže da bi moglo postojati potencijalno rešenje, takođe potkrepljeno matematikom. On i Holdum su predložili algoritam koji nazivaju „geografski rangirana garantovana proporcionalnost“, koji bi mogao da zaobiđe nemogućnost trenutnih sistema. U njihovom predlogu, nacionalni ukupni brojevi se određuju pre bilo kakvog glasanja i bez obzira na geografiju, tako da svaka stranka koja dobije 20% glasova dobija 20% mandata. Zatim se svaki pojedinačni mandat rangira prema jačini lokalnog učinka, a mandati se dodeljuju idući niz tu listu.

Ipak, ovaj sistem, iako proporcionalan, žrtvuje regionalnost, jer bi kandidat mogao ubedljivo da pobedi u svojoj izbornoj jedinici, ali ako je njegova stranka već iskoristila svoju kvotu na još jačim pobedama drugde, taj kandidat ne bi dobio mandat.

- Naši rezultati pokazuju da, iako diskusije o proporcionalnoj zastupljenosti u Velikoj Britaniji dobijaju sve više pažnje, ne postoji nešto što se zove „savršen“ sistem. Ipak, i dalje se može reći da neki sistemi funkcionišu bolje od drugih. Činjenica da se proporcionalnost, regionalnost ili fiksna veličina parlamenta moraju žrtvovati nije izgovor. Moguće je imati sva tri principa u približnoj meri, a ipak ih mnogi sistemi nemaju - rekao je Klausen.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)