„Priča o miru koristi se kao oruđe rata i sticanja moći“: Profesor analizirao „mirotvorce“ od Rima do danas

„U nedelji ispunjenoj vestima o agresivnim potezima predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom, svet je dobio uvid u njegovo razmišljanje o konceptu ‚mira‘,“ napisao je Timoti Džozef, profesor klasičnih nauka i direktor studija mira i sukoba na Koledžu Svetog krsta iz SAD, u tekstu za The Conversation koji prenosimo u celosti:

„‚S obzirom na to da je vaša zemlja odlučila da mi ne dodeli Nobelovu nagradu za mir za zaustavljanje OSAM i više ratova, više ne osećam obavezu da mislim isključivo o Miru, iako će on uvek biti preovlađujući, već sada mogu da razmišljam o tome šta je dobro i ispravno za Sjedinjene Američke Države‘, rekao je Tramp u poruci norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu.

Preporučujemo

Tramp već dugo priželjkuje Nobelovu nagradu za mir. U svom drugom predsedničkom mandatu, on se predstavlja kao mirotvorac, što pokazuje i njegova poruka Stereu. Ali, kako sam naučio iz proučavanja rimske istorije i retorike, reč ‚mir‘ može značiti nešto sasvim drugo kada je koriste oni koji drže moć.

Foto: Tanjug/AP

Tacit, Agrikola i imperijalizam

Rimski istoričar Tacit je 98. godine napisao: ‚Lažnim imenima oni krađu, pokolj i pljačku nazivaju upravljanjem, a tamo gde naprave pustoš, to nazivaju mirom‘.

Ova rečenica, koju u Tacitovom delu ‚Agrikola‘ o Rimljanima izgovara neprijatelj Rima, imala je dug i raznolik život među onima koji komentarišu imperijalizam.

Skoro 2.000 godina nakon Tacitovog vremena, američki senator Robert Kenedi upotrebio je tu frazu u govoru 1968. dovodeći u pitanje američki rat u Vijetnamu; irski pesnik Šejmus Hini ponovio ju je u pesmi iz 1974. godine opisujući vekovnu opustošenost svoje domovine; još skorije, HBO serija ‚Succession‘ (‚Naslednici‘) preradila je ove reči u kritiku despotskog glavnog junaka serije.

Ovaj citat je opstao jer pogađa samu srž toga kako se priča o miru može koristiti kao oruđe rata i sticanja moći. Na godinu dana od početka druge Trampove administracije, ove reči od pre dva milenijuma zvuče proročanski kao i uvek.

Tramp je tokom protekle godine iznova i iznova brendirao ratne činove jezikom mira. Šire gledano, uporno stilizovanje Trampa kao ‚predsednika mira‘ od strane njegove administracije i njegove stalne tvrdnje o pravu na Nobelovu nagradu za mir, odvijali su se uporedo sa rastućom agendom vojne agresije, kako u inostranstvu tako i u zemlji.

Tacit, koji je živeo od oko 55. do oko 120. godine, svoju kritiku rimske imperijalne retorike stavlja u usta Kalgaku, verovatno fiktivnom vođi Kaledonaca u severnoj Britaniji. Reči, izgovorene u govoru pre bitke kod Mon Graupija 83. godine, predvidele su ono što će uslediti: razorni rimski trijumf i uništenje kaledonskog naroda.

Kalgakov aforizam pogađa nešto fundamentalno u rimskoj imperijalnoj propagandi, koja je zaustavljanje rata - pod njihovim uslovima - predstavljala kao ‚mir’. Fizički prikaz toga je Ara Pacis (Avgustov oltar boginji Mira) iz 9. godine, sagrađen nakon pobeda vojskovođe Oktavijana Avgusta u ratovima, osvajačkim i građanskim. Rekonstrukcija jednog od frizova spomenika uključuje personifikovanu boginju Romu koja sedi na ratnom plenu. Mir za Rim bio je ravan pobedi Rima – ili, kao u ovom slučaju, pobedi jednog od rimskih moćnika.

Rimski imperator Oktavijan Avgust... Foto: Personalities / Rainbird / Profimedia

Venecuela, Iran, Gaza, ICE...

I dok sam Tacit, ostvareni rimski političar i provincijski guverner, nije bio protivnik rimskog imperijalizma, značajno je što on kreira govor za neprijatelja Rima koji razotkriva laž rimske retorike o miru. Perspektiva nekog ko nije Rimljanin o rimskim ‚lažnim imenima‘ razobličava pozerstvo imperijaliste.

Kalgakova kritika tako ističe zapanjujuće kontraste koje je svet video i čuo od Trampa tokom protekle godine.

Tramp je 31. decembra 2025. izjavio da je njegova novogodišnja odluka za 2026. ‚mir na Zemlji‘. Tri dana kasnije, iyveo je invaziju na Venecuelu i zarobio predsednika Nikolasa Madura, što je vojna akcija koja je ostavila 100 mrtvih i humanitarnu krizu na pomolu. Osim što je preuzeo kontrolu nad oko 2,5 milijardi dolara venecuelanskih rezervi nafte, Tramp je izneo malo detalja o tome kako će on lično ‚voditi zemlju‘.

Foto: instagram.com/realdonaldtrump/

Slično upečatljiv nesklad između retorike i stvarnosti dogodio se ranije 2025. godine sa američkim bombardovanjem Irana 21. juna, što je nalog Bele kuće na mreži X proslavio objavom ‚ČESTITAMO, SVETE, VREME JE ZA MIR!‘. Nekih sedam meseci kasnije, dok iranski režim nasilno guši široke proteste, Tramp razmatra dodatne ratne akte, rekavši da ‚vojska to razmatra, a i mi razmatramo neke snažne opcije‘.

U Gazi Tramp predsedava ‚Odborom za mir‘ koji treba da nadgleda prekid vatre između Izraela i Hamasa i da implementira novu vladu. Rat Izraela i Hamasa je jedan od osam ratova za čije okončanje Tramp prisvaja zasluge. Kao i u ostalih sedam slučajeva, tvrdnja o donošenju mira u Gazu nema utemeljenje u činjenicama. Od objave prekida vatre 10. oktobra 2025. do 30. decembra 2025. godine, 414 Palestinaca je ubijeno, a 1.145 ranjeno u izraelskim napadima. To jest, rat i dalje besni.

Sada Tramp, očigledno iz ogorčenosti što nije dobio Nobela, izjavljuje da će zauzeti Grenland ‚na ovaj ili onaj način‘ i da Kuba mora da prihvati njegove uslove o isporuci venecuelanske nafte ‚pre nego što bude prekasno‘.

Foto: Tanjug/AP

Kod kuće, Tramp pojačava prisustvo ICE-a, čiji je nasilni pristup sprovođenju zakona imao smrtonosne posledice po 32 osobe preminule u pritvoru i jednu demonstrantkinju (Rene Gud).

Sve to dok FIFA, Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija, dodeljuje Trampu svoju prvu Nagradu za mir; i dok on stavlja svoje ime na Američki institut za mir – nakon što mu je ukinuo finansiranje.

Današnji vrtoglavi sukobi reči i dela osvetljeni su Kalgakovim britkim rečima, koje pokazuju koliko se lako retorika mira može koristiti kao paravan za ratne činove ili skretanje pažnje sa njih. Istovremeno, Tacit ukazuje čitaocima na rasprostranjenost, a time i normalizaciju i uobičajenost ove retorike, koja može postati nerazdvojni pratilac programa vođenja rata.

Zaista, Tacit iznosi slične optužbe na račun rimske imperijalne retorike još dva puta u svojim spisima, ponovo iz perspektive onih kojima Rim preti.

I za Batavce u današnjoj Holandiji u ‚Istorijama‘, i za drugu grupu Britanaca u ‚Analima‘, velika pretnja njihovim narodima je upravo rimski ‚mir‘.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)