Efekat bioskopa: Pretvaranje filmova u kapiju ka svetu nauke

Naučnofantastični film „Projekat Očajnički pokušaj“ (Project Hail Mary) privlači pažnju kako publike tako i naučne zajednice zbog svog sadržaja zasnovanog na nauci. Uspeva da zainteresuje gledaoce složenim, savremenim temama, od astrofizike do lingvistike, a da pritom ostaje zabavan. Ipak, ne uspevaju svi filmovi da postignu ovaj balans. Mnogi su promovisali netačne ili čak obmanjujuće naučne ideje i, zahvaljujući svom širokom dometu, doprineli oblikovanju iskrivljene slike javnosti o nauci, piše Phys.org.

Upravo koristeći moć filmskog pripovedanja, Hildrun Valter, Fric Trajber i njihove kolege iskoristili su filmove kao alat za podsticanje angažovanja i dijaloga između naučnika i javnosti. Njihov inovativni format, „Nauka i bioskop” (Science & Cinema), opisan u novom radu objavljenom u Journal of Science Communication, pokazao se kao efikasan i potencijalno jednostavan za replikovanje.

Preporučujemo

Možda zvuči kao jednostavna ideja, ali često su najjednostavnije ideje i najmoćnije. Bioskop je sam po sebi privlačan i donosi naučne teme na platno, ponekad precizno, a ponekad manje tačno. Zašto ga onda ne iskoristiti za efikasniju promociju nauke, uz istovremenu zabavu publike?

Format „Nauka i bioskop” kombinuje kratke filmske isečke sa stručnim komentarima kako bi se razmotrilo na koji način je nauka prikazana na platnu. Isečci, često iz poznatih filmova, prepliću se sa moderisanim diskusijama u kojima učestvuju naučnici stručni za predstavljene teme, a publika je na kraju pozvana da postavlja pitanja.

Istraživači su organizovali dva javna događaja otvorena za širu publiku: jedan u okviru Dana održivosti na Univerzitetu u Gracu, a drugi u okviru gradskog festivala umetnosti u Salcburgu.

Narativna nit bila je fokusirana na klimatske promene.

- Izgradili smo priču o ledu i vodi, vatri i drugim stvarima, a na kraju i o migracijama, kako bismo mogli da diskutujemo o tim različitim aspektima - objašnjava Fric Trajber, istraživač i komunikator nauke sa Univerziteta u Gracu.

Veče se kretalo od scenarija o ledu i glacijaciji („Dan posle sutra“, „Ledolomac“), preko vode i porasta nivoa mora („Ledeno doba“, „Veštačka inteligencija“, „Vodeni svet“), do ekstremnih događaja („Tvister“, „Geostorm“), suše („Pobesneli Maks“, „Zeleni sojlent“) i na kraju migracija (Marš).

Diskusiju je moderirao sam Trajber, dok je pozvani naučnik, Ulrih Felše, profesor meteorologije i geofizike na Univerzitetu u Gracu i koautor rada, analizirao isečke, praveći razliku između naučne stvarnosti i fikcije, razjašnjavajući zablude i pružajući uvid u istraživanja o klimatskim promenama.

Efikasnost događaja procenjena je putem upitnika pre i posle samog dešavanja, kao i kroz fokus grupu. Osim toga, intervju sa Felšeom istražio je njegovu percepciju formata, motive za učešće i efikasnost njegove komunikacione uloge.

Jedan od ključnih nalaza je da ovaj format može da angažuje i publiku koja inače nije zainteresovana za temu. Razlike između univerzitetske i bioskopske publike nude zanimljivu perspektivu.

- Na univerzitetskom događaju imali smo mlađe ljude sa visokom povezanošću sa univerzitetom, veoma bliske ovom okruženju i predloženim temama kroz svoj posao ili studije - objašnjava Hildrun Valter, viša naučnica za komunikaciju nauke na Univerzitetu u Gracu. - Na bioskopskom događaju, sa druge strane, imali smo i ljude koji su došli zbog umetničkog festivala ili bioskopskog programa.

- Ovo je veoma važno za komunikaciju nauke jer često imamo problem što dopiremo samo do ljudi koji su već u toj akademskoj sferi - nastavlja Valterova. - U bioskopu smo imali ljude koji nisu nužno bili unapred motivisani po pitanju klimatskih promena. Publika je bila mešovitija, ali su se svima ipak dopali događaji: bili su zainteresovani i osećali su se informisano.

- Takođe smo uspeli da na neki način podstaknemo promišljanje kod ljudi koji dolaze sa različitim perspektivama o temi - dodaje ona. - Na bioskopskom događaju imali smo veoma kritičke komentare. Ljudi su počeli da razmišljaju o sopstvenim navikama i o tome šta je moguće promeniti.

Emocionalna dimenzija je takođe igrala ključnu ulogu. Redosled isečaka pratio je narativni luk koji je počeo lakšim momentima, „ljudi su se na početku smejali uz Ledeno doba i slične scene”, priseća se Valterova, i postepeno se kretao ka dramatičnijim, kao što je bio segment o migracijama.

- Godine 2015. imali smo onaj migracioni talas, i to se ponovo pojavilo u fokus grupi - zaključuje ona. - Ljudi su povezivali filmske isečke sa događajima iz stvarnog sveta i pitali se: mogu li ovi filmski scenariji postati istiniti? Gde je granica između stvarnosti i fikcije?

Valterova i Trajber priznaju ograničenja svoje studije, naročito mali uzorak ispitanika. Međutim, oni takođe naglašavaju da je format lako primenljiv i da bi mogao predstavljati efikasan alat za približavanje nauke širokoj publici.

(Telegraf Nauka/Phys.org)