Ko pobeđuje u okršaju čoveka i terminatora? Evo šta je pokazao naučni eksperiment koji ih je suprotstavio

Foto: Shutterstock/Stokkete

Naučnofantastični filmovi prikazuju jednu ideju veoma jednostavno: terminator, koji ili pokušava da uništi ili da spase čovečanstvo, savršen je humanoidni robot koji je uglavnom superioran u odnosu na ljude. Ali koliko dobro humanoidni roboti deluju van srebrnog ekrana? Odgovor na ovo pitanje u studiji objavljenoj u žurnalu Frontiers in Robotics and AI pokušao je da šronađe Robert Riner, profesor senzorno-motornih sistema na ETH Cirih i osnivač Cibatlona, navodi Phys.org.

Prvi naučni izazov bio je da se razviju kriterijumi koji dozvoljavaju značajno poređenje između ljudi i mašina. Industrijski robot napravljen da farba automobile na fabričkoj traci to radi brže, duže i preciznije od čoveka jer je napravljen za to, ali nema drugih sposobnosti. Riner je zbog toga takve robote isključio iz istraživanja.

Preporučujemo

Izmenjeno okruženje

- Mi ljudi oblikujemo okruženje prema našim kriterijumima i potrebama. Ako će roboti da nas podržavaju na smislen način, moraju da rade u tom, ljudskom rukom izmenjenom okruženju. Zbog toga smo brzo došli do odluke da moramo da ispitamo robote koji su slični ljudima, bar anatomski – rekao je Riner.

U istraživanju je učestvovalo 27 primeraka robota. Da bi bili odabrani morali su da ispune još neke kriterijume.

- Primera radi, roboti koji imaju točkove umesto nogu mogu da se kreću brže od ljudi, pa nismo želeli da poredimo babe i žabe – rekao je Riner.

Za testove su izabrani samo roboti koji imaju dve ili četiri noge i mogu da se penju uz stepenice. Takođe su morali da budu dovoljno tanki da mogu da prođu kroz vrata, morali su da imaju visinu od najmanje 50 centimetara, da imaju ruke i noge, da mogu da podignu predmet sa zemlje ili sa police... Da bi mogli da rade sa ljudima, moraju da budu tihi i da ne ispuštaju štetne gasove.

Inicijalni rezultat iznenadio je sve, pa i istraživače: ako se porede individualne komponente mašina sa ljudima, poput mikrofona sa ušima ili kamera sa očima, tehničke komponente su bolje po svojim svojstvima.

Za proizvodnju robota koriste se, na primer, karbonska vlakna, koja su čvršća od kostiju. Ako isključimo druga svojstva ljudskih kostiju, poput činjenice da se sama leči, tehničko rešenje je superiornije u mehaničkim karakteristikama.

- Javlja se pitanje zašto nismo u mogućnosti da od tih kvalitetnih komponenti napravimo robote koji se bolje kreću i imaju bolju percepciju od ljudi – rekaoje Riner.

Ako se ocenjuju aktivnosti koje su roboti i ljudi obavljali, ljudi su superiorniji. Iako su humanoidni roboti sposobni da hodaju i trče, ako uporedimo veličinu tela i potrošnju energije, oni ne mogu da drže korak sa ljudima.

Osim toga, čak i robot MIT-gepard koji trči brže od ljudi ima preveliku potrošnju energije i ne može da izdrži trčanje na duže staze.

Karate Kid

- Kada stoje na jednoj nozi, roboti mogu da učvrste svoje zglobove, dok ljudi podrhtavaju, što troši više energije. Roboti mogu preciznije da odrede uglove svojih zglobova i ponove pokret vrlo precizno, što je impresivno i podseća na Karate Kida – rekao je Riner.

Rezultati su mešani kada je reč o pokretima: kada je reč o uzimanju predmeta, roboti to mogu da urade veoma brzo, ali nisu sposobni da deluju bolje od nas kada je reč o pokretima ruke i veštini korišćenja prstiju. Još jedna slabost robota je to što nisu uvek u mogućnosti da izvedu različite pokrete poput plivanja, puzanja ili skakanja.

Za razliku od njih, ljudima je to jednostavno. U studiji se igranje fudbala navodi kao primer toga: mašine su daleko od sposobnosti da driblaju, glavom udare loptu ili analiziraju strategiju drugih igrača.

- Napredak u robotici poslednjih godina je neverovatan. Želimo da imamo robote koji mogu da nam pomognu sa složenim i opasnim zadacima. Međutim, naše okruženje je veoma kompleksno i nije tako jednostavno za robote da u njemu funkcionišu autonomno i bez greške. Uprkos tome, siguran sam da će, sa postojećim komponentama, uskoro biti napravljeni mnogo inteligentniji roboti koji su sposobni da bolje komuniciraju i rade sa ljudima – rekao je Riner.

(Telegraf Nauka/Phys.org)