Ovi roboti rastu tako što „gutaju“ druge robote: Video pametnih mašina je neverovatan, to je naučna fantastika

Mnogi roboti danas imaju problem – njihova tela su zatvoreni sistemi koji ne mogu ni da rastu, ni da se samostalno popravljaju, a ni da se prilagođavaju okruženju. Tim inženjera zato je razvio robote koji mogu fizički da „rastu“, „leče se“ i unapređuju sebe integrišući materijal iz okruženja ili druge robote, saopštio je Univerzitet Kolumbija.

Opisan u novoj studiji objavljenoj u Science Advances, ovaj proces nazvan „Metabolizam robota“, omogućava mašinama da apsorbuju i ponovo koriste delove drugih robota ili iz svog okruženja.

Preporučujemo

- Prava autonomija znači da roboti ne samo da moraju da misle svojom glavom, već i da se fizički održavaju. Kao što biološki život apsorbuje i integriše resurse, ovi roboti rastu, prilagođavaju se i popravljaju sami sebe koristeći materijale iz svog okruženja ili od drugih robota – objasnio je Filip Martin Vider, istraživač s Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Vašingtonu.

Ovaj novi sistem demonstriran je sistemu Truss Link – robotskom magnetnom štapiću inspirisanom igračkom Geomag. Truss Link je jednostavan modul u obliku šipke, opremljen magnetnim konektorima slobodne forme koji mogu da se šire, skupljaju i povezuju sa drugim modulima pod različitim uglovima, omogućavajući im da formiraju sve složenije strukture.

Istraživači su pokazali kako su se pojedinačni Truss Link samostalno sastavljaju u dvodimenzionalne oblike, a zatim u trodimenzionalne robote. Ovi roboti su se potom dalje unapređivali integrišući nove delove, efektivno „rastući“ u sposobnije mašine. Na primer, robot u obliku 3D tetraedra integrisao je dodatni link koji je mogao da koristi kao štap za hodanje da bi povećao svoju brzinu kretanja nizbrdo za više od 66,5%. Sve to je vidljivo i na snimku

- Umovi robota su napredovali velikim koracima u protekloj deceniji zahvaljujući mašinskom učenju, ali tela robota su i dalje monolitna, neprilagodljiva i ne mogu se reciklirati. Biološka tela su, nasuprot tome, u potpunosti posvećena prilagođavanju – oblici života mogu da rastu, zaceljuju se i prilagođavaju se. U velikoj meri, ova sposobnost proizilazi iz modularne prirode biologije koja može da koristi i ponovo upotrebljava module (aminokiseline) od drugih oblika života. Na kraju, moraćemo da nateramo robote da rade isto – da nauče da koriste i ponovo upotrebljavaju delove drugih robota. Ovo polje u nastajanju možete smatrati oblikom „mašinskog metabolizma“ – rekao je Hod Lipson, koautor studije i profesor inovacija na Univerzitetu Kolumbija, kao i direktor Laboratorije kreativnih mašina, gde je i rađeno istraživanje.

Foto: Columbia Engineering / Ferrari / Profimedia

On je dodao i da „slika samoreplicirajućih robota priziva neke loše scenarije iz naučne fantastike“.

- Ali realnost je da, kako sve više aspekata naših života prepuštamo robotima – od automobila bez vozača do automatizovane proizvodnje, pa čak i odbrane i istraživanja svemira. Ko će se brinuti o tim robotima? Ne možemo se osloniti na ljude da održavaju te mašine. Roboti na kraju moraju naučiti da se brinu o sebi – naglasio je Lipson.

(Telegraf Nauka/Engineering Columbia)