Održiv način za modifikaciju kokošijih gena da bi se izlegli korisni medicinski proteini

Kokošija jaja se već koriste za dobijanje korisnih proteina zvanih antitela da bi se ljudi zaštitili od virusa kao što je grip. Napredak ostvaren na Univerzitetu Misurija bi jednog dana mogao dovesti do kokoški koje proizvode druge korisne medicinske proteine u svojim jajima. Istraživači su rešili uobičajen problem u oblasti genetike ptica poznat kao epigenetsko utišavanje.

Naučnici su naučili da - ako ubace nov gen na nasumična mesta u kokošiji DNK - novi gen može biti „utišan“ ili isključen tokom vremena. Zbog toga kokoške — i još važnije, njigovi potomci — možda neće naslediti korist povezanu sa novim genom ili će ta korist vremenom iščezavati dok se gen prenosi sa generacije na generaciju. To otežava stvaranje stabilne linije genetski modifikovanih kokoški koje proizvode korisne medicinske proteine.

Preporučujemo

Stoga su naučnici pokušali novi pristup sa ciljem izbegavanja epigenetskog utišavanja. Koristeći alat za modifikaciju gena CRISPR, fokusirali su se na specifičan enzim koji ima ključnu ulogu u metabolizmu glukoze u kokošijoj ćeliji. Dodali su zelenu oznaku da bi lako videli da li je gen uključen.

„Ovaj enzim, GAPDH, potreban je za razgradnju šećera u cilju proizvodnje energije, tako da ga svaka ćelija mora imati radi opstanka“, rekao je Kiho Li, profesor na Koledžu za poljoprivredu. „Naša hipoteza je bila da, pošto je ovaj enzim stalno aktivan, deo gena koji ubacimo na tu lokaciju treba da bude uključen sve vreme“.

Nakon više meseci i brojnih ciklusa ćelijske deobe, istraživači su bili uzbuđeni zbog onoga što su videli u kokošijim ćelijama: geni su i dalje svetlili zeleno, pokazujući da nije došlo do genskog utišavanja.

Ovaj uspeh otvara put za razvoj stabilne linije genetski modifikovanih kokoški. Saradnja sa naučnicima i industrijskim partnerima treba da utvrdi koje genetske modifikacije bi bile najkorisnije za različite zainteresovane strane.

Univerzitet Misurija ima jednu od malog broja laboratorija sa ekspertizom i infrastrukturom za rad sa visokospecijalizovanim kokošijim ćelijama, koje je izuzetno teško održati živim u laboratorijskim uslovima. Dok je Univerzitet već nacionalni lider u istraživanju genetski modifikovanih svinja, Lijevi napori ga izvode u prvi plan kad je reč o genetski unapređenoj živini.

„Ovaj rad bi mogao podržati napore da se stvori stabilna linija genetski modifikovanih ptica koje proizvode mnogo jaja, koja će sadržati korisne proteine za različite kliničke primene u ljudskoj medicini“, kaže Li. „Mogle bi postojati i poljoprivredne i ekonomske implikacije. S obzirom na to koliko je ptičiji grip katastrofalan po ptice, ako se u kokošiji genom može ubaciti novi genski segment koji može smanjiti prenos virusa, poželjno je da taj novi genski segment ostane uključen i da se prenosi sa generacije na generaciju“.

(Telegraf Nauka/University of Missouri)