Otkrivena najveća tajna SERIJSKIH UBICA: Naučnici analizirali osobine 45 monstruma, zaključci šokirali

Serijske ubice vekovima fasciniraju i zastrašuju. Od gotovo mitskog Džeka Trboseka preko neuhvatljivog Zodijaka do Eda Gejna, Teda Bandija i Mihaila Popkova, priče o ovim monstrumima ne prestaju da privlače pažnju. I uvek se postavlja jedno pitanje – zašto se oni odlučuju da svoj trag na planeti ostave ubijanjem i kasapljenjem.

Istraživači sa Univerziteta u Bambergu ušli su u trag mračnom i složenom obliku narcisizma kod seksualno motivisanih serijskih ubica. Oni su naveli da mnogi muški prestupnici kombinuju krhku osetljivost sa žudnjom za divljenjem i dominacijom, a to su zaključili na osnovu njihovih priznanja i saslušanja, a ne na osnovu psihijatrijskih etiketa, piše MedicalXpress.

Prema definiciji Simpozijuma o serijskim ubicama Federalnog istražnog biroa (FBI), serijska ubistva predstavljaju protivzakonito ubijanje dve ili više žrtava u odvojenim događajima.

Tipovi serijskih ubica po motivima

Policijski i forenzički timovi već decenijama grupišu serijske ubice u kategorije prema motivima:

• vizionari su ubice koje pokreću psihoze i halucinacije,
• misionari su oni koji veruju da, iz nekog razloga, moraju da eliminišu specijalnu grupu ljudi,
• ubice koje traže uzbuđenje uživaju u samom činu ubijanja,
• ubice koje žele moć i kontrolu žele da uspostave potpunu dominaciju nad žrtvama, često kroz seksualno zlostavljanje,
• hedonisti, čiji zločini se vrte oko požude i seksualnih pobuda, često parafilija.

Raniji kriminolozi su grupisali ubice koje žele moć i kontrolu, ubice koje traže uzbuđenje i ubice zbog požude u seksualno motivisane serijske ubice, a na osnovu seksualnih motiva i obrazaca sadističkog ponašanja koje ugključuje agresiju i dominaciju. U ovoj podgrupi, zločinci često pokazuju specifičan izbor žrtve, manipulaciju njima i posmrtno ponašanje koje pojačava osećaj moći i superiornosti.

- Dok su ovakve tipologije uticajne u detektivskom i forenzičkom kontekstu, nedavni razvoj u klasifikaciji naglasio je dimenzionalni, a ne kategorički pristup psihopatologiji. Ova promena prepoznaje da su mnoge osobine povezane sa nasilnim zločinima, poput narcisizma, psihopatije ili sadizma, često preklapaju i ne uklapaju jasno u motivacione kategorije. Tipološki okvir zbog toga ima svoja ograničenja, ali predstavlja pragmatično oruđe u pravljenju profila ubica i istraživanju zločina – navodi se u studiji „Narcisističke osobine kod seksualno orijentisanih serijskih ubica“, objavljenoj u Journal of Police and Criminal Psychology.

Kako se navodi, ranija istraživanja su povezivala narcisizam, psihopatiju i sadizam sa obrascima ponašanja i predlagala su da se ove osobine često preklapaju, pa da nije uvek moguće jasno razdvojiti tipove ubica.

Narcisizam je u ovom kontekstu opisan u dve glavne varijante. Grandiozni narcisizam obuhvata dominaciju, osećaj povlašćenosti, naduvano samopoštovanje i asertivni međuljudski stil. Ranjivi narcisizam uključuje preosetljivost, nesigurnost, socijalno povlačenje i samozaštitno povlačenje od percipirane kritike.

Ranija istraživanja o seksualno motivisanim serijskim ubicama uglavnom su se fokusirala na grandiozne karakteristike, dok su se zapažanja vezana za usamljenost, anksioznost, izolaciju i traumu često pojavljivala u narativnom obliku bez sistematske analize kao ranjiva narcisoidnost.

Analiza mešovitog sadržaja

Istraživači sa Univerziteta u Bambergu u novoj studiji su sproveli metode analize mešovitog sadržaja kako bi istražili na koji način se grandiozna i ranjiva narcisoidnost pojavljuju i koegzistiraju kod seksualno motivisanih muških serijskih ubica.

Istraživači su počeli sa bazom podataka o serijskim ubicama Radford/FGCU, koja sadrži podatke za više od 1.043 pojedinca. Iz te grupe, 345 seksualno motivisanih serijskih ubica ispunilo je osnovne kriterijume: bili su to muškarci koji su delovali sami, čija su ubistva bila primarno seksualne prirode, koji su operisali između 1960. i 2021. godine, proglašeni su uračunljivim za suđenje i osuđeni su. Potpuna priznanja ili saslušanja obezbeđeni su za 45 muškaraca.

Tih 45 prestupnika činilo je konačni uzorak. Otprilike 71 odsto njih bili su belci, 20 odsto crnci, a oko 9 odsto Latinoamerikanci. Jedna trećina je dolazila iz Kalifornije, dok su ostali bili grupisani u Ohaju, Indijani, Misuriju, Teksasu, a bilo je tu i prestupnika koji su delovali u više država. Starost se kretala od 15 do 48 godina, sa prosekom od oko 30. Svaki prestupnik je ubio između 2 i 22 žrtve, s prosekom od oko 8.

Umesto da postave pitanje da li ubica „ima“ narcisoidni poremećaj ličnosti, postavljali su pitanje koji se aspekti narcisoidnosti pojavljuju, u kojim kombinacijama i koliko često. Tim je koristio dva savremena modela narcisoidnih crta.

Prvi, poznat kao Koncept narcisoidnog divljenja i rivalstva, deli grandioznu narcisoidnost na dve socijalne strategije. „Divljenje“ pokriva samopromociju, šarm i poriv da ga ljudi vide kao superiornog i jedinstvenog. „Rivalstvo“ pokriva antagonističko takmičenje, otvoreno obezvređivanje drugih i agresivne odgovore kad se osoba oseća ugroženom.

Drugi model, Koncept ranjive izolacije i neprijateljstva, radi nešto slično kao ranjiva narcisoidnost. „Izolacija“ obuhvata socijalno povlačenje, skrivanje, sumnju u sebe i preokupiranost potencijalnom kritikom. „Neprijateljstvo“ obuhvata zavist, sumnjičavost, projekciju sopstvenog neprijateljstva na druge i pakosne ili prikriveno agresivne reakcije.

Istraživači su čitali policijska priznanja, saslušanja, intervjue FBI, transkripte sa suđenja i druga dokumenta u kojima su reči ubica prenete od reči do reči. Pažnja je bila usmerena na dve oblasti narativa: objašnjenja prva dva ubistva i opise detinjstva i odrastanja. Imena, lokacije i ključni datumi su uklonjeni radi anonimizacije, ali je formulacija ostala netaknuta.

Koristeći strukturirani priručnik za kodiranje, analitičari su označavali fraze u kojima se pojavljuje bilo koji od četiri aspekta. Bar jedna definišuća karakteristika morala je biti prisutna da bi segment dobio određeni kod. Na primer, izjava obojena paranoidnom sumnjom ili osećajem napada bez povoda spadala bi pod ranjivo neprijateljstvo, dok bi hvalisanje o boljem radu od policije ili psihijatara odgovaralo grandioznom rivalstvu ili divljenju.

Drugi koder je nezavisno radio na podskupu materijala, a šema kodiranja je usavršavana dok slaganje nije dostiglo visok nivo. Usledilo je potpuno ponovno kodiranje sa finalizovanim kategorijama.

Šta su otkrile reči ubica

Narcisoidni sadržaj pojavio se u izjavama većine od 45 muškaraca. Ranjiva narcisoidnost otkrivena je u 89 odsto slučajeva, nešto češće nego grandiozna narcisoidnost sa 87 odsto.

Ranjivo neprijateljstvo se istaklo kao najčešća pojedinačna crta. Fraze koje su u skladu sa zavišću, sumnjičavošću, projekcijom ili pakošću pojavile su se kod 84% prestupnika i u 38% svih kodiranih segmenata. Ranjiva izolacija pojavila se kod 58% prestupnika i 13% segmenata, što je čini najređom od četiri aspekta.

Grandiozne crte su se pojavljivale paralelno. Grandiozno divljenje se pojavilo kod 76% prestupnika i 26% segmenata, odražavajući ponovljene napore za samopromocijom i tvrdnje o jedinstvenosti ili posebnoj kompetenciji. Grandiozno rivalstvo pojavilo se kod 71% prestupnika i 24% segmenata, beležeći otvoreno obezvređivanje drugih i neskrivenu iritaciju ili agresiju kada se dovodio u pitanje percipirani status.

Statističko testiranje je potvrdilo da se četiri crte nisu pojavljivale u jednakim stopama. Ranjivo neprijateljstvo se javljalo daleko češće nego što se očekivalo pod ravnomernom distribucijom, dok se ranjiva izolacija javljala daleko ređe. Grandiozno divljenje i rivalstvo nalazili su se bliže očekivanoj srednjoj vrednosti, uz skromna odstupanja.

Obrasci pojedinaca mogu biti još rečitiji za profilisanje od sirovih frekvencija. Grandiozno divljenje i grandiozno rivalstvo često su išli zajedno. Većina prestupnika koja je tražila divljenje takođe je pokazivala rivalski antagonizam, a većina onih koji su pokazivali rivalstvo takođe se upuštala u samoveličanje.

Ranjive crte su se takođe grupisale. Prestupnici koji su pokazivali ranjivu izolaciju gotovo uvek su pokazivali i ranjivo neprijateljstvo, a većina onih sa neprijateljstvom takođe je pokazivala izolaciju. Drugim rečima, muškarci koji su se socijalno povlačili i sumnjali u sebe često su opisivali i osećaj da su nepravedno napadnuti, zavidni ili progonjeni.

Unakrsne veze između grandioznih i ranjivih aspekata stvorile su najsloženiju sliku. Mnogi prestupnici koji su žudeli za divljenjem takođe su pokazivali ranjivo neprijateljstvo, a mnogi sa grandioznim rivalstvom takođe su pokazivali ili izolaciju ili neprijateljstvo.

Jedna poveća podgrupa kombinovala je rivalstvo sa neprijateljstvom, sugerišući profile u kojima spoljašnja takmičarska nastrojenost i obezvređivanje drugih počivaju na podlozi odbrambenog neprijateljstva i sumnjičavosti.

Analiza na nivou segmenta podržala je tu sliku. Crte vezane za odbrambeni antagonizam (divljenje, rivalstvo i neprijateljstvo) su imale tendenciju da se pojavljuju u istim delovima izjava ili blizu jedne drugih. Ranjiva izolacija se pojavljivala češće na distanci od tih kodova, pojačavajući ideju da socijalno povlačenje i samozaštitno povlačenje borave u unutrašnjijem psihološkom prostoru.

Šta istraživanje pokazuje, a šta ne

Autori tvrde da se seksualno motivisane serijske ubice u ovom uzorku generalno ne uklapaju u jednostavnu etiketu „grandioznog“ ili „ranjivog“. Mnogi se kreću napred-nazad između razmetanja i krhkosti, između hvalisanja o superiornosti i narativa natopljenih nezadovoljstvom, nepoverenjem i percipiranim progonom.

Takvi obrasci mogu pomoći u preciziranju kriminalističkog profilisanja skretanjem pažnje na kombinacije crta umesto na pojedinačne karakteristike, postavljajući temelje za proučavanje preseka narcisoidnosti sa psihopatijom, impulsivnošću i drugim crtama.

Muškarci koji sebe opisuju kao jedinstveno vešte ili pametnije od vlasti, dok istovremeno prepričavaju duge istorije socijalnog povlačenja, poniženja i ogorčenosti, mogu odgovarati obrascu rizika bližem prestupnicima u ovoj studiji nego muškarci koji pokazuju samo jednu stranu tog profila.

Autori takođe upućuju notu opreza. Narcisoidne crte u blagom ili umerenom obliku pojavljuju se u opštoj populaciji i same po sebi ne predviđaju nasilje. Mnogi ljudi koji su osetljivi na kritiku ili vole divljenje nikada ne počine zločine. Svaka upotreba obrazaca crta u istragama morala bi da se posmatra zajedno sa drugim informacijama o ponašanju, istoriji i kontekstu, a ne kao samostalan test.

[quote align="left"]NAJSMRTONOSNIJE SERIJSKE UBICE

1. Luis Garavito, Kolumbija

Nadimak: Zver ili Šilja

Broj žrtava: 138-221

Sudbina: Preminuo je 12. oktobra 2023.

2. Pedro Lopez, Kolumbija

Nadimak: Monstrum sa Anda

Broj žrtava: 110

Sudbina: Nestao 1999.

3. Mihail Popkov, Rusija

Nadimak: Sibirski vukodlak ili Angarski manijak

Broj žrtava: 78

Sudbina: Nestao je 1999.[/quote]

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)