Rešena misterija mumije iz kripte: Šokantan je način na koji je telo balzamovano, ovo nikad ranije nije viđeno

Misterija mumije iz austrijskog sela konačno je rešena, tvrde patolozi sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu. Ostaci sveštenika iz 18 veka, koji se čuvaju u kripti u lokalnoj crkvi naselja Sankt Tomas am Blazenštajn, balzamovani su na tako šokantan način – kroz rektum – da naučnici tvrde da tako nešto nikad ranije nije viđeno, prenosi Gardijan.

Za mumificirano telo se tvrdilo da su prirodno dobro očuvane mošti aristokratskog vikara Franca Ksavera Sidlera fon Rozenega, koji je preminuo 1746. u 37. godini. Zbog toga je mumija nazivana „osušeni kapelan“.

Preporučujemo

Međutim, analiza je pokazala da proces nije bio uopšte prirodan, već je telo balzamovano tako što su šupljine u abdomenu i karličnom delu napunjene komadima iverice, grančicama i delićima tkanine od konoplje i svile, kao i cink hloridom. To su sve materijali koji bi upili tečnosti unutar tela.

Dr Andreas Nerlih, patolog sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu, rekao je da je ovo otkriće bilo veliko iznenađenje.

- Neočekivano dobro očuvana mumija u kripti crkve u Sankt Tomas am Blazenštajnu je telo lokalnog vikara. Naša istraga pokazala je da je razlog ove izuzetne očuvanosti neobičan način balzamovanja – abdomen je napunjen kroz rektalni kanal komadima iverice, grančicama i tkaninom, kao i dodatkom cink hlorida za unutrašnje sušenje – rekao je dr Nerlih.

Tim je uradio opširne analize, uključujući skeniranje, autopsiju i datiranje radioaktivnim ugljenikom, a rezultati su predstavljeni u žurnalu Frontiers in Medicine.

Gornji deo tela potpuno je netaknut, dok donji ekstremiteti pokazuju značajan nivo propadanja.

- Ovaj vid balzamovanja možda je bio mnogo rašireniji, ali slučajevi nam nisu poznati zbog naknadnog propadanja tela, pa bi ovakve manipulacije ostale neprimećene – rekao je Nerlih.

Analize pokazuju da je reč o telu osobe koja je imala između 35 i 45 godina u trenutku smrti, koja se dogodila između 1734. i 1780. To se poklapa sa onim što je poznato o Sidlerovom žibotu.

Istraživanje je pokazalo i da je Sidler jeo kvalitetnu hranu, da se njegova ishrana sastojala o evropskih žitarica, životinjskih proizvoda i rečne ribe. Pred kraj života moguće je da se suočio sa nedostatkom hrane, što se poklapa sa Ratom za austrijsko nasleđe (1740-1748). Na skeletu nema velikih znakova stresa i to se poklapa sa životom sveštenika koji je proveo život bez posvećivanja teškim fizičkim aktivnostima. Postoje i dokazi pušenja, kao i znakovi tuberkuloze, navodi se u saopštenju organizacije Frontiers.

(Telegraf Nauka/Frontiers/The Guardian)