Zubi „ljudoždera s reke Cavo“ krili hiljade dlaka: Analiza šokirala naučnike, posebno iznenadila jedna vlas

Ilustracija: Shutterstock/Vaclav Sebek

Pravi teror vladao je u radničkom naselju na reci Cavo 1898. godine. Dva lava, ogromni zastrašujući mužjaci, ali bez griva, prikradali su se noću šatorima mostograditelja, napadali ih u tami, a onda odvlačili u divljinu.

Ozloglašeni „ljudožderi sa reke Cavo“ ubili su najmanje 28 ljudi pre nego što ih je ubio potpukovnik Džon Henri Paterson, glavni inženjer projekta.

Preporučujemo

Britanski oficir i lovac, koji je o tome napisao i knjigu, prodao je ostatke Prirodnjačkom muzeju Fild u Čikagu 1925, a sada su istraživači tog Muzeja i naučnici sa Univerziteta Ilinoisa Urbana-Šampejn (UIUC) uradili detaljnu analizu dlaka otkrivenih u slomljenim zubima lavova, saopštio je Univerzitet.

Tajna bioloških ostataka

U istraživanju su korišćeni mikroskopija i genomika da bi se identifikovale vrste koje su lavovi pojeli, a rezultati su objavljeni u žurnalu Current Biology.

Dlake je prvobitno otkrio Tomas Gnoske, menadžer kolekcije u Muzeju Fild, kada je u skladištu našao lobanje lavova i onda ih pregledao. On je prvi utvrdio da je reč o potpuno odraslim mužjacima uprkos tome što nisu imali grive. Takođe, otkrio je hiljade dlaka nagomilanih u šupljinama oštećenih zuba.

Gnoske i Džulijan Kerbis Piterhans, profesor Univerziteta Ruzvelt, izvestili su o oštećenjima zuba, pa su postavili hipotezu da su zbog toga napadali zube. Preliminarne analize pokazale su da su dlake antilopa, impala, bradavičastih svinja, zebri...

Više istraživača sada je učestvovalo u novoj analizi ovih dlaka, koja je koristila nove tehnike o sekvencioniranju i analizi DNK očuvane u biološkim ostacima. Sve to je dovelo do pravog izobilja informacija.

- Analiza DNK dlaka identifikovalo je žirafe, ljude, gnuove, antilope i zebre kao plen, ali je identifikovala i dlake sa lavova – naveli su istraživači.

Utvrđeno je da dva lava, čuveni „ljudožderi sa reke Cavo“, imaju zajednički genom koji se nasleđuje od majke, što znači da su najverovatnije bili braća. Takođe, mitohondrijalni DNK bio je konzistentan sa poreklom iz Kenije ili Tanzanije.

Tim je otkrio da su lavovi pojeli najmanje dve žirafe i jedni zebru iz regiona Cavo. Otkriće mtDNK gnua je bilo iznenađenje jer se zna da su krajem 19. veka živeli najmanje 75 kilometara daleko. Istorijski izvori, ipak, naglašavaju da su lavovi napustili svoj region na oko šest meseci pre nego što su se vratili i počeli da terorišu radnički logor.

Samo jedna dlaka 

Posebno iznenađenje bio je nedostatak dlaka afričkog bivola, tj. otkrivena je samo jedna dlaka.

- Znamo da lavovi u regionu Cavo danas prvenstveno jedu bivole. Potpukovnik Paterson pisao je dnevnik tokom boravka ovde, ali nikad nije zabeležio ništa o bivolima – rekla je Alida de Flaming, postdoktorand Univerziteta u Ilinoisu.

Ova otkrića su pokazatelj toga koliko najnovije metode istraživanja mogu da otkriju iz lobanja i dlaka starih više od 100 godina. Kako je u zubima dva lava otkriveno hiljade dlaka, veruje se da će uskoro biti još novih podataka, a možda se otkrije i kada i zašto su odlučili da se hrane i ljudima.

(Telegraf Nauka/NewsBureau UIUC)