Evropska Noć istraživača svečano otvorena u Evropskoj kući:

Svečano otvaranje 16. Evropske noći istraživača organizovano je večeras u Evropskoj kući u Beogradu i tom prilikom su organizatori manifestacije koja se održava i u 16 drugih gradova Srbije pod sloganom "U toku sa naukom" pozvali posetioce da istražuju, sanjaju i stvaraju nauku koja je budućnost.

Manifestaciju su otvorili ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije Marija Gnjatović, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu Vladimir Đurica i koordinatorka projekta RefocuS FLOW Jasmina Nestorović Živković.

Preporučujemo

Ambasador fon Bekerat izjavio je da Noć istraživača slavi nauku zahvaljujući kojoj se pronalaze izumi koji život čine zdravijim, lakšim i uzbudljivijim.

- Ovo je proslava u kojoj nauka izlazi iz laboratorija i učionica da bi susrela sve nas - decu, učenike, studente, roditelje, bake i deke. To je noć kada možemo da vidimo da nauka i istraživanje nisu nešto apstraktno, nešto komplikovano, već nešto što utiče na sve nas i što vidimo u svom svakodnevnom životu - rekao je Fon Bekerat.

Dodao je da je da je večeras u Beogradu na toj manifestacija i njegova omiljena naučnica - njegova ćerka Liza. Istakao je da ova manifestacija ima za cilj da probudi maštu i radoznalost kod mladih koji imaju priliku da i sami postanu naučnici makar na jedan dan.

- Ko zna, možda se ovde među nama nalazi sledeći Nikola Tesla, ili sledeći Mihajlo Pupin, ili nova Marija Kiri. Možda će baš neko od njih izmisliti tehnologiju koja će zaista promeniti svet. Možda se baš večeras među nama nalazi budući srpski dobitnik Nobelove nagrade. A ovaj događaj večeras može biti upravo ono što će podstaći tu osobu da se zainteresuje za nauku i istraživanje. To je razlog zašto Evropska unija snažno podržava ovu inicijativu - rekao je Fon Bekerat.

Naglasio je da to što Srbija organizuje Noć istraživača dokazuje da Srbija pripada evropskoj porodici.

- To nije samo veliki festival - to je stvarni dokaz da je Srbija sastavni deo evropske naučne zajednice. Zajedno sa Evropskom unijom, Srbija ulaže u istraživanje i inovacije. Uz podršku Evropske unije, srpski naučnici sprovode više od 350 projekata kroz program Horizont Evropa, gde reforme i programi fonda za nauku pomažu u jačanju institucija i otključavanju novih ideja. Ove brojke jesu impresivne, ali ono što zaista ima značaj jesu ideje, otkrića i snovi koji sve to omogućavaju, jer u današnjem svetu, upravo nove ideje i naučna otkrića pokreću razvoj ekonomije, čine društvo zelenijim i svet digitalnijim. To stvara nova kvalitetna radna mesta i pomaže društvu da ide napred i zato nauku ne treba posmatrati kao trošak, već kao ulaganje u bolju budućnost - zaključio je Fon Bekerat.

Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije Marija Gnjatović rekla je da ta manifestacije ujedinjuje hiljadu istraživača i milione građana i da se večeras šalje poruka da je nauka važna i da je deo svakodnevnog života.

- Ponosni smo što će se ove godine u 16 gradova naše zemlje održati više od 220 aktivnosti, a Beograd će se pridružiti sa bogatim programom na nekoliko lokacija. Noć istraživača nije samo prilika da otkrijemo svet nauke, već i da pokažemo da istraživači nisu udaljeni od društva. Oni su njegovi aktivni učesnici koji svojim znanjem inovacijama, doprinose kvalitetu i besprekornoj svakodnevici svih nas - rekla je Gnjatović.

Ukazala je da u Srbiji danas radi 12.000 istraživača na univerzitetima, institutima i u privredi, kao i da timovi iz Srbije učestvuju na više od 300 projekata u Evropi.

- To pokazuje da naši istraživači aktivno doprinose Evropskom istraživačkom prostoru i da njihova energija donosi njihovo znanje, raste i postaje deo svakodnevnog života - rekla je Gnjatovićeva.

Dodala je da su ovakvi događaji važni za Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, jer pokazuju kapacitete našeg istraživačkog sistema.

Foto: TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIĆ

- Pokazuju nauku i društvo, povezuju nauku i društvo, otvaraju prilike za neke nove saradnje i inspirišu mlade da se opredele za naučno-istraživačke karijere. Kroz projekte, kao što su Bio4campus, razvoj naučno-tehnoloških parkova, ali i razne druge inicijative koje podrazumevaju međunarodnu saradnju i saradnju naših naučno-istraživačkih institucija sa tim uglednim i prepoznatljivim institucijama u Evropi i svetu, u stvarnom okruženju u kojem nauka raste, postoje vidljivi i stvarni uticaji na život građana u Srbiji i svetu, a istraživači mogu da razviju svoje ideje i povezuju se sa izgledima i prošlošću - rekla je Gnjatovićeva.

Učenik Matematičke gimnazije u Beogradu Vladimir Đurica rekao je da je ta škola najbolja škola na svetu po broju osvojenih medalja na svetskim takmičenjima budući da je za svojih 59 godina osvojila više od 1.000 medalja.

- Samo ove godine osvojila je oko 80 medalja. Učenici su se takmičili iz matematike, ali i iz fizike, programiranja, hemije, astronomije, istorije i geografije. Postoji više kategorija takmičenja, a postoje i posebne olimpijade koje služe da popularizuju nauku kod pripadnica lepšeg pola. Takmičenja nam daju priliku da proputujemo svetom i da uporedimo svoje znanje i steknemo novo - rekao je Đurica koji je laureat više nagrada i najsjajnijih odličja iz različitih naučnih oblasti.

Ukazao je da su mu podrška bili roditelji, prijatelji, profesori i škola.

- Popularizacija nauke je veoma važna za razvoj našeg društva zbog toga što je svet koji nas okružuje baziran na istoj. Nauka je način života i način razmišljanja - rekao je Đurica.

Koordinatorka projekta RefocuS FLOW Jasmina Nestorović Živković navela je da je ova manifestacija događaj koji povezuje istraživače i građane, ali i da inspiriše mlade generacije.

- U Srbiji Evropska Noć istraživača svake godine okuplja sve veći broj učesnika, organizacija, partnera, a što je najvažnije zainteresovane građane i različite generacije - rekla je Nestorović Živković.

Dodala je da je ova manifestacija poziv svima da zakorače u svet nauke, postavljaju pitanja, uče, otkrivaju i razumeju svep oko sebe.

- Nauka večeras neće biti samo u knjigama, naučnim radovima i u laboratorijama, večeras je nauka tu pred vama spremna da vas inspiriše - rekla je Nestorović Živković.

Manifestaciju su otvorili ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu Vladimir Đurica i koordinatorka projekta RefocuS FLOW Jasmina Nestorović Živković... Foto: TANJUG/ RADE PRELIĆ

U okviru 16. Evropske noći istraživača danas je organizovano više od 200 aktivnosti na 55 lokacija širom Srbije. Na Platou ispred Fakulteta za fizičku hemiju posetioci imaju priliku da se upoznaju sa konceptom nasleđivanja i genetičkih mutacija, čuju nešto o inovacijama u lečenju štitaste žlezde ili o ribicama zebricama koje pomažu u pronalaženju novih terapija, ali i da svedoče tome kako hemija u samo jednoj noći može izazvati hiljadu reakcija.

Zaduženi za izvođenje eksperimenata kažu da je deci najzanimljivije pravljenje tzv. "ljigavaca", šarene lepljive mase koju deca razvlače po rukama.

- U čašu sipamo lepak koji deca koriste u školu, nakon toga stavimo boju, a nakon toga dodajemo penu za brijanje i boraks, odnosno so borne kiseline, koja služi kao aktivator i tako nastaje popularni slajm, odnosno ljigavac - rekla je studentkinja sa tog fakulteta koja je istraživačica tokom trajanja ove manifestacije.

Ukazala je da je ta manifestacija značajna i da se trude da deci drže pažnju, budu zanimljivi i da svoj fakultet prikažu u najboljem svetlu. Osim toga, studenti su pakazali kako se filtira voda, kako deluje natrijum-hidroksid na prirodne pigmente i druge eksperimente. Zaduženi za izvođenje eksperimenata kažu da je važno da se na ovoj manifestaciji i "stari i mladi" upoznaju sa naukom i d au njoj učestvuju.

- Ova manifestacija je važna da bi se promovisala nauka i kako bismo deci pokazali eksperimente zasnovane na naučnim činjenicama - rekla je jedna istraživačica.

Sa njom je saglasna koleginica koja kaže da je ova manifestacija važna kako bi deca videla zanimljivi deo hemije i zaljubila se u nauku kao što su se i oni zaljubili u različite naučne discipline. Jedna od profesorki sa Fakulteta za fizičku hemiju koja je pomagala svojim studentima navela je da je Noć istraživača važna zato što približava deci nauku.

- Na taj način deca razvijaju ljubav prema nauci - kaže profesorka.

Posetioci su u velikoj meri deca koja su došla u pratnji roditelja, ali su tu i odrasli koji vole nauku. Posetioci kažu da im se veoma dopada nauka i onaj deo nje koji su videli, kao i da su naučili da je nauka važna za život svakog čoveka.

- Naučile smo koji je značaj hemije i hemikalija. Moja mama radi i bavi se hemijom. Dobile smo bedževe, bojanke i patente koji se tiču nauke - kaže jedna od devojčica koja sa drugaricama i roditeljima posmatra eksperimente koji se izvode ispred pomenutog fakulteta.

Sadržaj namenjen posetiocima u Muzeju nauke i tehnike tiče se jedrenja i znanja iz oblasti prirodnih nauka koje je potrebno da ima dobar moreplovac. Osim toga, posetioci mogu da učestvuju u arheološkim avanturama, kao i u slikarskoj avanturi koja se odnosi na ekspediciju Nadežde Petrović. Takođe, posetioci imaju priliku da uče i o značaju vune i života u kući staroj tri veka, kao i o tome kako rade nervne ćelije i kako izgleda programiranje LEGO kockama.

Foto: TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIĆ

Ispred Tržnog centra "BIG fešen" na Karaburmi posetioci mogu da vide modne detalje koji čuvaju životnu sredinu, puteve dolaska pasulja u Evropu i tamnu stranu svetla, a naučnici na toj lokaciji prikazuju i koliko su bare zanimljive i koliko uspomena čuva jedna reka, zašto je teško biti vodozemac i koliko su važni heroji prirode - divlje pčele i ose.

U Naučnom klubu Centra za promociju nauke posetiocima naučnici objašnjavaju sve o ronjenju, od osnovnih zakona fizike do fascinantnih bića iz vodenih dubina i virtuelnog sveta olupina i koralnih grebena. U Češkom domu posetioci imaju priliku fa diskutuju o dubinama svemira, a u Beo Zoo vrtu mogu da uče o lancu ishrane, dok Etnografski muzej u Noći istraživača otvara svoja vrata stalnom postavkom.

Osim u Beogradu, ova manifestacija se održava i u 16 drugih gradova Srbije pod sloganom "U toku sa naukom".

Posetioci imaju priliku da prisustvuju aktivnostima i temama koje oblikuju svetsku budućnost u oblasti nauke u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Subotici, Smederevu, Pirotu, Leskovcu, Ranovcu, Zaječaru, Svilajncu, Kikindi, Šapcu i Inđiji. U Nišu posetioci imaju priliku da uče o gljivama, klimatskim promenama, krvotoku, načinu gajenja biljaka iz epruvete, značaju reči, uticaju solarnog panela i digitalnog herbarijuma. Evropska noć istraživača u Nišu se organizuje u Urbanoj bašti Naučnog kluba u Centru za stručno usavršavanje, Narodnom muzeju, Univerzitetskoj bibliote

U Novom Sadu posetioci mogu da se upoznaju sa digitalno rekonstruisanim religioznim prostorima kroz VR iskustvo, veštačkom inteligencijom (VI) koja čita neme pokrete usana, prvim otkrićim iz Opservatorije "Rubin" i drugim temama. Osim toga, učesnici imaju priliku da otkriju koje sve inovacije leže u mikrosvetu tla i kako izgledaju putevi koji sami mogu da se leče, ali i kako računar može da priča na srpskom, pomoću govorne tehnologije razvijene u Novom Sadu. U duhu filmova o superherojima, posetioci Kragujevcu, imaju priliku da se suoče sa misijama i izazovima koje će rešavati izvođenjem eksperimenata inspirisanih legendarnim scenama iz filmskog sveta, a na putu ka spasavanju planete imaju priliku da upoznaju Njutnove zakone, zakorače u svet programiranja kroz kodiranje, eksperimentišu sa simulacijom efekta staklene bašte.

Naučnici u Pirotu posetiocima otkrivaju svet molekula i najveće zagađivače vazduha, kao i kako se pravi mozaik od materijala koji mogu da se recikliraju, ali i kako zvuči muzika budućnosti.

U Kruševcu posetioci imaju priliku da saznaju zašto su pauci važni za zdrav ekosistem, a pčele najvažnija bića na planeti za opstanak čovečanstva, kakva je veza između lakta i Vitruvijevog čoveka, kako izgleda bašta mašte i nauke, kako prepoznati zdravlje na tanjiru, a kako park može poslužiti kao laboratorija za zajedništvo. Ranovac i ove godine Noć istraživača obeležava na Gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi i posetioci tu imaju priliku da dobiju odgovore na pitanja zašto vodu ne smeju da uzimaju zdravo za gotovo, kako su brojevi stigli do Evrope, a čokolada do stola, kako se prave kućice za ptice, koliko jedna pčela treba da preleti za kašičicu meda i kako pripremiti prehranu za biljke tokom zime.

U Leskovcu posetioci imaju priliku da nauče šta su vremenska mašina otpada i pametno ulično osvetljenje, kao i može li jedna tegla pokazati efekat staklene bašte, dok u Smederevu mogu da nauče kako izgleda vetropark kao pogon za pokretanje brodića na Dunavu. U Šapcu, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa ugroženim biljnim i životinjskim vrstama Srbije, sa tehnikom slikanja na vodi i osnovama genetike i nasleđivanja, dok u Čačku mogu da uče o ulogama atoma azota i atoma ugljenika i meteoroloških instrumenata za merenje klimatskih elemenata. Posetioci u Subotici imaju priliku da budu deo istraživačke avanture tokom koje mogu da postanu matematički detektivi, ali i da nauče kako VI može biti skriveni kreativac u marketingu, kako nevidljive slike postaju vidljive, kako VI pomaže da nebo više ne bude granica i kako se spajaju evolucija čoveka i razvoj VI.

U Svilajncu posetioci mogu da se informišu o značaju atraktivne klimatske kapsule i o perspektivi klimatskih promena, dok u Kikindi mogu da uče o upotrebi VI u farmaciji i medicini, a u Zaječaru mogu da učestvuju u naučnom kvizu za osnovce i fizičarskim eksperimentima.

(Telegraf Nauka/Tanjug)