Vodena katastrofa, tajna grobnica, veza drevne DNK i šećera... 5 naučnih otkrića nedelje za nama

Zastrašujuće upozorenje Globalne komisije za ekonomiju vode, identifikacija mesta na Marsu na kome je moguće postojanje života i drevni DNK koji je doveo do naše ljubavi prema šećerima samo su neka od najvažnijih i najzanimljivijih otkrića sedmice iza nas.

Telegraf Nauka predstavlja priče koje su obeležile 7 dana za nama.

1. Poremetili smo i kretanje voda, čeka nas katastrofa

Prvi put u istoriji čovečanstva ljudi su izbacili iz ravnoteže globalni ciklus kretanja vode kroz prirodu. Time je pojačana globalna kriza s vodama, koja može da dovede do haosa u ekonomiji, proizvodnji hrane, katastrofe u ljudskim životima, tvrdi se u novom izveštaju Globalne komisije za ekonomiju vode.

Posledice mogu biti katastrofalne bez hitne akcije, upozorava se u izveštaju. Kriza s vodom ugrožava više od 50% globalne proizvodnje hrane i rizikuje da obori BDP država u proseku 8% do 2050.

- Prvi put u istoriji čovečanstva izbacili smo globalni ciklus kretanja vode van ravnoteže. Više ne možemo da se pouzdamo u padavine, izvor svih sveže vode – rekao je za CNN Johan Rokstrom, kopredsedavajući Globalne komisije za ekonomiju vode.

2. Naučnici misle da znaju gde može postojati život na Marsu

Dokazi o postojanju života na Marsu nikad do sada nisu pronađeni. Ipak, moguće je da su mikrobi našli dom ispod zaleđene vode na površini Crvene planete, navodi se u najnovijoj studiji naučnika američke svemirske agencije NASA.

Pomoću kompjuterskog modelinga autori studije su pokazali da bi količina sunčeve svetlosti koja se probija kroz led bila dovoljna za pojavu fotosinteze u baricama istopljene vode ispod tog leda, navodi se u saopštenju NASA.

- Ako pokušavamo da nađemo život negde u svemiru, led na Marsu je jedno od najpristupačnijih mesta na kojima treba gledati – rekao je Aditja Kaler, glavni autor studije i naučnik Laboratorije za mlazni pogon NASA.

3. Drevni DNK je kriv za ljubav prema šećerima

Svako ko se mučio da smanji unos ugljenih hidrata za to bi mogao da okrivi drevni DNK, saopštila je Laboratorija Džekson (JAX).

Dugo se zna da ljudi imaju višestruke kopije gena koji nam omogućava da razlažemo složene skrobne ugljene hidrate u ustima, što je prvi korak u obradi skrobaste hrane poput hleba ili paste. Međutim, veoma je teško naučnicima da utvrde kada se broj ovih gena pobećao. Nova studija, koju su uradili istraživači Univerziteta u Bafalu i Laboratorije Džekson, pokazuje koliko rano je dupliranje ovih gena pokrenulo stvaranje genetskih varijacija koje i danas postoje i utiču na to koliko efikasno ljudi vare hranu punu skroba.

Studija objavljena u žurnalu Science otkriva da je dupliranje ovih gena – poznatih kao gen amilaze pljuvačke AMY1 – nije samo pomoglo oblikovanje ljudske adaptacije na hranu punu skroba, već da se možda pojavilo pre više od 800.000 godina, mnogo pre pojave zemljoradnje.

4. Misterija dlaka iz čeljusti „ljudoždera sa reke Cavo“

Pravi teror vladao je u radničkom naselju na reci Cavo 1898. godine. Dva lava, ogromni zastrašujući mužjaci, ali bez griva, prikradali su se noću šatorima mostograditelja, napadali ih u tami, a onda odvlačili u divljinu. Istraživači Prirodnjačkog muzeja Fild u Čikagu i naučnici sa Univerziteta Ilinoisa Urbana-Šampejn (UIUC) uradili su detaljnu analizu dlaka otkrivenih u slomljenim zubima ovih lavova, saopštio je Univerzitet.

- Analiza DNK dlaka identifikovalo je žirafe, ljude, gnuove, antilope i zebre kao plen, ali je identifikovala i dlake sa lavova – naveli su istraživači.

Tim je otkrio da su lavovi pojeli najmanje dve žirafe i jedni zebru iz regiona Cavo. Posebno iznenađenje bio je nedostatak dlaka afričkog bivola, tj. otkrivena je samo jedna dlaka.

5. Umesto Svetog grala pronađena tajna grobnica

U srcu Petre, drevnog grada u Jordanu, urezana u stene stoji čuvena Riznica, spektakularna građevina koja je u pop-kulturu ušla kao mesto gde je sniman film „Indijana Džons i poslednji krstaški pohod“ i gde je najpoznatiji filmski arheolog pronašao Sveti gral. A duboko ispod nje arheolozi su otkrili tajnu grobnicu sa najmanje 12 ljudskih ostataka i predmetima starim oko 2.000 godina.

Grobnicu su otkrili dr Pirs Pol Krisman, izvršni direktor Američkog centra za istraživanje, i njegov tim, piše CNN Science.

Netaknuta grobnica ispod Riznice pruža novi uvid u živote Nabatejaca, drevnih arapskih nomada čije pustinjsko kraljevstvo je cvetalo od 4. veka pre nove ere do kraja 1. veka nove ere.

- Ovo je veliko i retko otkriće . U poslednja dva veka Petru su istraživali arheolozi, ali ništa ovakvo nije dosad otkriveno. I to ispod jedne od najpoznatijih zgrada na svetu… To pokazuje da još ima mogućnosti za velika otkrića – rekao je Džoš Gejts, voditelj Diskaverijeve emisije „Ekspedicija nepoznata“, a koji je snimao otkriće.

(Telegraf Nauka)