Kriminolog rešio brutalno ubistvo sveštenika na ulicama Londona: Šokantna osveta osramoćene ljubavnice

Kriminolog sa Kembridža otkrio je nove dokaze o brutalnom ubistvu sveštenika na ulicama Londona. Ovaj šokantni zločin dogodio se 1337. godine i samo jedan je od stotina nerešenih slučajeva koji su deo kataloga Srednjovekovne mape ubistava na Institutu za kriminologiju Univerziteta u Kembridžu.

U katalogu su ubistva u Engleskoj u 14. veku, ali ubistvo sveštenika ima nekoliko neverovatnih preokreta, piše Phys.org.

Preporučujemo

Zapisi koje je pronašao profesor Manuel Ajzner ukazuju na to da je ubistvo Džona Forda 1337. bilo osveta osramoćene plemkinje. Kako se navodi, ona je organizovala likvidaciju da bi se osvetila za to što joj je nadbiskup odredio ponižavajući „duhovni lek“ kao pokajanje za to što joj je sveštenik Džon Ford bio ljubavnik. A verovatno je da je tajnu nadbiskupu otkrio baš sam Ford.

Preljube, pljačke i reket

Pismo koje je nadbiskup od Kentberija napisao pet godina ranije optužuje Elu Ficpejn za niz preljuba, uključujući i onu sa Fordom, i zahteva da bosonoga hoda stazom srama kroz katedralu u Solzberiju.

Drugi zapis koji je Ajzner pronašao pokazuje da je, otprilike u vreme ovih optužbi, Ela Ficpejn skovala zaveru sa svojim mužem i Džonom Fordom i da su vodili bandu koja je opljačkala crkveni priorat, provaljujući u zgrade i držeći stoku radi otkupa.

Iako eksplicitne veze ostaju nejasne u tekstovima, zapisi sugerišu da je Ford bio član bande Ele Ficpejn i verovatno njen ljubavnik, a da ju je onda prijavio crkvi. Godinama kasnije postao je i žrtva ubistva, a jedan od ubica bio je Elin brat, a druga dvojica njene tadašnje sluge.

Ajzner kaže da je drsko ubistvo Forda, koji je zaklan i izboden na ulici u blizini Katedrale Svetog Pavla, možda bilo brutalno pokazivanje snage - podsećanje sveštenstva na moć plemstva i na to da Ela Ficpejn ne zaboravlja i ne prašta.

Borba plemstva i crkve

Digitalne kopije izveštaja islednika i pisama prvi put su zajedno objavljene na veb-sajtu univerziteta. Novi rad o Srednjovekovnim mapama ubistava objavljen je u časopisu Criminal Law Forum, a dostupan je i niz podkasta, pri čemu se svaka epizoda detaljno bavi pojedinačnim slučajem, uključujući i onaj o Fordu i Ficpejn.

- Gledamo u ubistvo koje je naručila vodeća ličnost engleske aristokratije. Planirano je i hladnokrvno, a izvršili su ga član porodice i bliski saradnici, što sve ukazuje na osvetnički motiv. Pokušaji da se Ela Ficpejn javno ponizi možda su bili deo političke igre, jer je crkva koristila moral da nametne svoj autoritet plemstvu, pri čemu se Džon Ford našao između dve vatre - rekao je Ajzner i dodao:

- Zajedno, ovi zapisi daju nam priču o iznudama, seksu i osveti koja razotkriva tenzije između crkve i engleske elite, a koja je kulminirala atentatom u mafijaškom stilu na palog „božjeg čoveka“ od strane bande srednjovekovnih plaćenih ubica.

Ajzner vodi projekat Srednjovekovne mape ubistava, digitalni resurs koji iscrtava mesta zločina na osnovu prevoda isledničkih spisa, uglavnom iz 14. veka. Projekat je do sada izradio mape za London, Oksford i Jork. Spisi na latinskom jeziku su zapisi o iznenadnim ili sumnjivim smrtima koje je istraživala porota lokalnih muškaraca koju je sazivao islednik kako bi se utvrdile činjenice i donela presuda – kamen temeljac srednjovekovne pravde.

Izveštaj porote od 33 osobe

Porote su u to vreme uglavnom imale oko 10 ljudi, od kojih su neki bili i svedoci. U slučaju Fordovog ubistva u poroti su bila 33 muškarca, što je najveći broj u mapiranim projektima i znak da su šerif i islednik smatrali da je ovo važan slučaj.

U zapisu porote navodi se da je Džon Ford šetao ulicom Čipsajd posle večernje molitve, ali pre zalaska sunca, u petak 3. maja 1337. godine, kada mu je kolega sveštenik Haskulf Nevil odvratio pažnju „prijatnim razgovorom“.

Dok su se približavali katedrali Svetog Pavla, četvorica drugih muškaraca, uključujući Hjua Lovela, brata Ele Ficpejn, napala su Forda. Lovel je upotrebio bodež od oko 30 cm da iseče Fordov vrat, dok su druga dvojica – Hju Koln i Džon Strong, koji su donedavno radili za Ficpejnove – uboli Forda u stomak.

Porota, koja je uključivala proizvođača brojanica i šeširdžiju, identifikovala je sve ubice, ali je tvrdila da ne zna gde se nalaze. Takođe su primetili da su Ficpejnovi bili u dugogodišnjoj zavadi sa Fordom.

- Uprkos imenovanju ubica i jasnom saznanju o podstrekaču, kada je reč o gonjenju počinilaca, porota je žmurila. Reč je o porodici najvišeg plemstva, ali navodno niko ne zna gde su da bi im se sudilo. Tvrdilo se da Elin brat nema imovinu koja bi mogla da bude konfiskovana. Sve je to neuverljivo. I to je bilo tipično za pravdu klasnog društva tog vremena – dodao je Ajzner.

Bivši sluga Ficpejnovih – Koln - konačno je optužen za zločin pet godina kasnije, 1342. godine, i zatvoren u Njugejtu, što je jedina optužnica podignuta u ovom slučaju.

Seksualne veze sa vitezovima, sveštenicima i drugima

Istražujući slučaj Ford, Ajzner je pronašao pismo nadbiskupa Kenterberija Sajmona Mepama upućeno biskupu Vinčestera, poslato u januaru 1332. godine, u kojem se tvrdi da je Ela Ficpejn imala seksualne odnose sa „vitezovima i drugima, slobodnim i oženjenim, pa čak i sa sveštenicima“.

Kazna za njeno ponašanje uključivala je zabranu nošenja zlata, bisera ili dragog kamenja, kao i velike sume koje je trebalo platiti monaškim redovima i donirati siromašnima. Najupečatljivija javna pokora bila je bosonoga šetnja srama duž cele katedrale u Solzberiju – najdužeg broda u Engleskoj – noseći voštanu sveću od 1,8 kilograma do oltara, što joj je rečeno da mora činiti svake jeseni tokom sedam godina. Pismo ukazuje da Ficpejn, vođena „duhom ponosa“ i đavolom, odbija to da učini i da je napustila muža, dok se u daljem pismu poslatom u aprilu tvrdi da se Ela krije u Roderhajtu – tada u biskupiji Vinčester – i da je isključena iz crkve. U pismima se imenuje samo jedan navodni ljubavnik i to Džon Ford, što sugeriše njegovu umešanost u obaveštavanje nadbiskupa. U to vreme, Ford je bio rektor crkve u Okford Ficpejnu, selu na imanju porodice Ficpejn u Dorsetu.

- Nadbiskup je nametnuo tešku, sramotnu javnu pokoru Eli, kojoj se ona očigledno nije povinovala, ali koja je možda probudila žeđ za osvetom. Naročito zato što se čini da je Džon Ford izbegao kaznu crkve – naveo je Ajzner.

Pljačka benediktinskog imanja

Drugi zapis, iz marta 1322. godine, otkriva da su i Ela Ficpejn i Džon Ford bili optuženi od strane Kraljevske komisije. Par je prethodne godine opljačkao benediktinsko imanje, zajedno sa vitezom ser Robertom Ficpejnom – Elinim mužem i gospodarom obližnjeg zamka Stogursi. Grupa je razbila kapije i zgrade priorata, posekla drveće i opljačkala kamenolom, oduzevši do 18 volova, zajedno sa 30 svinja i oko 200 ovaca i jagnjadi, i oterala ih nazad u zamak.

Uprkos svojoj lokaciji, priorat je bio ispostava francuske opatije. To je bilo vreme rastućeg neprijateljstva između Francuske i Engleske, dok je nedavno krunisani kralj Edvard III polagao pravo na francuski presto. U godini u kojoj je Ford ubijen počeo je Stogodišnji rat.

Ajzner ističe da nema dokaza o netrpeljivosti između Ele i Roberta Ficpejna – barona i ranog parlamentarca i Elinog drugog muža. Robert umire 1354. godine, još uvek u braku sa Elom, koja je tada nasledila svu njegovu imovinu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)