Zašto naučnici oblače odeću svinjama i zakopavaju ih? KARTELI KRIVI ZA SVE! „Svaki grob je živi ekosistem“

Naučnici prvo oblače odeću mrtvim svinjama, a zatim se rešavaju leševa. Neke umotavaju u streč foliju, druge komadaju. Životinje zatim trpaju u plastične kese ili ih umotavaju u ćebad. Prekrivaju ih krečom ili spaljuju. Neke zakopavaju same, druge u grupama.

A onda posmatraju.

Svinje imaju neočekivanu ulogu – predstavljaju zamenu za ljude u istraživanju koje treba da pomogne u pronalaženju ogromnog broja ljudi nestalih u Meksiku tokom decenija nasilja narko-kartela, piše AP.

Porodice nestalih su obično prepuštene same sebi da traže svoje voljene uz malo podrške od vlasti. Ali sada vladini naučnici testiraju najnovije tehnike satelitskog, geofizičkog i biološkog mapiranja, koristeći svinje, kako bi otkrili tragove koji bi mogli dovesti do otkrića bar nekih tela.

130.000 nestalih

Broj nestalih u Meksiku je eksplodirao u godinama nakon što je tadašnji predsednik Felipe Kalderon pokrenuo rat protiv narko-kartela 2006. godine. Strategija koja je ciljala vođe nekoliko moćnih kartela dovela je do rasparčavanja organizovanog kriminala i umnožavanja nasilja radi kontrole teritorije.

Uz skoro potpunu nekažnjivost, zbog saučesništva ili neaktivnosti vlasti, karteli su otkrili da je bolje da osobe koje im se nađu na putu nestanu, umesto da njihova tela ostave na ulici.

Nestali u Meksiku mogli bi da nasele jedan grad. Zvanični podaci iz 2013. navodili su 26.000 nestalih, ali sada taj broj premašuje 130.000.

Ako nestale osobe budu pronađene — žive ili mrtve — to je obično zahvaljujući njihovim voljenima. Vođeni informacijama od svedoka, roditelji i braća i sestre traže grobove hodajući kroz teritoriju kartela, zabadajući metalnu šipku u zemlju i njušeći miris smrti.

Od 2007. godine pronađeno je oko 6.000 tajnih grobnica, a nova otkrića se dešavaju stalno. Desetine hiljada posmrtnih ostataka još nije identifikovano.

Testiranje kreativnih rešenja

Halisko, sedište Kartela nove generacije Halisko (CJNG), ima najveći broj prijavljenih nestalih osoba u Meksiku - 15.500. U martu su na jednom ranču kartela u toj saveznoj državi otkriveni fragmenti ljudskih kostiju i stotine komada odeće. Vlasti su negirale da se radi o masovnoj grobnici.

Hose Luis Silvan, koordinator projekta mapiranja i naučnik u CentroGeo, saveznom istraživačkom institutu fokusiranom na geoprostorne informacije, rekao je da su nestali iz Haliska „razlog zašto su tu”.

Projekat mapiranja, pokrenut 2023. godine, predstavlja saradnju Univerziteta u Gvadalahari, Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika i Univerziteta Oksford u Engleskoj, zajedno sa Komisijom za potragu Haliska, državnom agencijom koja organizuje lokalne potrage sa rođacima.

- Nijedna druga zemlja se ne trudi tako snažno, tako kreativno da testira i kombinuje nove tehnike - rekao je Derek Kongram, kanadski forenzički antropolog, čija je stručnost u geografskim informacionim sistemima inspirisala meksički projekat.

Ipak, Kongram upozorava, tehnologija „nije lek za sve“.

- Čak 90 odsto potraga se rešava uz pomoć dobrog svedoka i kopanja - rekao je on.

Biljke, insekti i svinje u raspadanju

Silvan prolazi pored lokacije gde su naučnici pre oko dve godine zakopali 14 svinja. On kaže da možda neće znati koliko dobro tehnologija funkcioniše, gde i kada se može koristiti, ili pod kojim uslovima, još najmanje tri godine.

- Pojavilo se cveće zbog fosfora na površini, to nismo videli prošle godine. Majke koje tragaju kažu da taj mali žuti cvet uvek cveta iznad grobova i koriste ga kao vodič - rekao je dok je merio na jednoj od grobnica.

Svinje i ljudi su blisko povezani. Ali za projekat mapiranja, važne su i fizičke sličnosti. Prema američkoj Nacionalnoj medicinskoj biblioteci, svinje podsećaju na ljude po veličini, rasporedu masti i strukturi i debljini kože.

Veliki kolumbijski dron opremljen hiperspektralnom kamerom leti iznad mesta gde su sahranjene svinje. Kamera, koju obično koriste rudarske kompanije, meri svetlost koju reflektuju supstance u tlu, uključujući azot, kalijum, fosfor, i pokazuje kako se one menjaju dok se svinje raspadaju. Šarena slika koju proizvodi nudi tragove o tome šta tražiti u potrazi za grobovima.

- Ovo nije čista nauka. Ovo je nauka u akciji. Sve što se nauči mora se odmah primeniti, umesto da se čeka da sazri, jer je situacija hitna - rekao je Silvan.

Istraživači takođe koriste termalne dronove, laserske skenere i druge uređaje za registrovanje anomalija, podzemnih kretanja i električnih struja. Jedan set grobova je zatvoren iza prozirne akrilne ploče, pružajući naučnicima prozor za posmatranje raspadanja svinja u realnom vremenu.

Komisija iz Haliska upoređuje i analizira muve, bube, biljke i tlo uzeto iz ljudskih i svinjskih grobova.

- Svaki grob je živi mikro ekosistem - rekao je Tunuari Čavez, direktor za analizu konteksta u komisiji.

Nauka u službi društva

Podstaknuti nestankom 43 studenta 2014. godine, Silvan i njegove kolege počeli su da prikupljaju informacije o georadaru, električnoj otpornosti i satelitskim snimcima iz celog sveta. Proučavali su istraživanje Univerziteta u Tenesiju o ljudskim leševima sahranjenim na „farmi tela”. Proučavali su tehnike mapiranja grobnica korišćene na Balkanu, u Kolumbiji i Ukrajini.

- Kakva je korist od nauke ili tehnologije ako ne rešava probleme? - rekao je on.

Naučili su nove primene satelitske analize, a zatim su započeli prve eksperimente sahranjujući svinje i proučavajući supstance koje kriminalci koriste da se reše tela. Otkrili su da se kreč lako detektuje, ali ugljovodonici, hlorovodonična kiselina i spaljeno meso ne.

Iako istraživanje još nije završeno, Komisija za potragu Haliska već koristi termalni dron, laserski skener i multispektralnu kameru kako bi u nekim slučajevima pomogla porodicama u potrazi za nestalim rođacima. Ali nejasno je da li će vlasti širom Meksika ikada biti voljne da koriste, ili moći da priušte, ova visokotehnološka pomagala.

Kongram, forenzičar, rekao je da su istraživači svesni ograničenja tehnologije, ali da „uvek morate pokušavati, grešiti, ponovo grešiti i nastaviti da pokušavate”.

(Telegraf Nauka/AP)