Vreme čitanja: oko 2 min.
Velika promena u forenzičkim istraživanjima: Pronađena mreža od oko 20 mikroba koji razlažu životinjsko meso
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživači su prvi put identifikovali nešto kao mrežu od oko 20 mikroba koji univerzalno pokreću raspadanje životinjskog mesa.
„Zaista je dobro što postoje ovi mikrobi koji se uvek pojave da razlože životinjske ostatke“, kaže prof. Džesika Metkalf sa Državnog univerziteta Kolorada. „Nadamo se da otvaramo čitavo novo polje ekološkog istraživanja“.
Preporučujemo
Da li je demencija postojala u antičkoj Grkoj i Rimu?
Elektronski nos otkriva poreklo vina: Precizno pogađa i koliko je piće sveže
Raspad mrtvog biološkog materijala je jedan od najfundamentalnijih procesa na Zemlji. Organski biljni otpad čini veliku većinu raspadnute materije, što je relativno dobro shvaćen proces. Međutim, relativno malo je poznato o ekologiji dekompozicije kičmenjaka, uključujući ljude.
Nova studija, višegodišnji poduhvat, uključila je 36 raspadajućih leševa u tri forenzička antropološka objekta. Tela su se raspadala u različitim klimatskim uslovima i tokom sve četiri sezone. Istraživači su onda sakupili uzorke kože i tla tokom prve tri nedelje za svako raspadajuće telo.
Generisali su znatnu količinu molekularnih i genomskih podataka iz uzoraka. Zatim su pomoću tih podataka konstruisali ukupnu sliku „mikrobne zajednice“ ili mikrobioma na svakom od mesta – koji mikrobi su prisutni, kako su stigli tamo, kako se to menja tokom vremena i šta rade.
Iznenađujuće, bez obzira na tip klime i tla, isti skup od otprilike 20 specijalnih razlažućih mikroba pronađen je na svih 36 leševa. Štaviše, ti mikrobi su se pojavljivali tačno u određenim trenucima tokom 21 dana opservacije, a insekti su igrali ključnu ulogu u njihovom dolasku.
Budućnost forenzike
Identifikacija doslednog sastava i vremenskog obrasca razlažućeg mikrobioma ima značajne implikacije za forenzičku nauku.
Pomoću tehnika mašinskog učenja i podataka iz nove studije, kao i ranijeg rada, naučnici su napravili instrument koji može tačno odrediti vreme proteklo od trenutka smrti, poznato i kao postmortem interval.
Kad je u pitanju istraživanje mesta smrti, ima vrlo malo vrsta fizičkih dokaza koji će sigurno uvek biti prisutni. Nikad ne znate da li će biti otisaka prstiju ili ostataka krvi ili video snimaka. Međutim, mikrobi će uvek biti tamo.
Jedno od glavnih pitanja u svakom istraživanju smrti jeste „Kad je ova osoba umrla?“. Rezultati studije su ohrabrujući za određivanje vremena smrti, identifikaciju pokojnika, utvrđivanje potencijalnih osumnjičenih i potvrđivanje ili pobijanje alibija.
Osim identifikovanja univerzalnih razlagača, istraživači su pokušali da utvrde odakle je ta mikrobna zajednica došla. Nisu mogli da pronađu te mikrobe u bazama podataka o mikrobiomima tla ili u katalozima mikrobioma ljudske kože i probavnog sistema. Međutim, pronašli su ih na insektima. Izgleda da ih insekti donose, kaže Metkalf.
Ova baza podataka ima opsežne implikacije iz mikrobne ekologije po forenzičku nauku. Pored forenzičke primene, postoji potencijal za poljoprivrednu i prehrambenu industriju.
Takođe je u planu proširenje istraživanja na razlike u mikrobnoj ekologiji malih i velikih kičmenjaka.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Direktna veza između čula vida i oporavka – zašto gledanje u prirodu može da ubrza ozdravljenje
Ovo je potpuno šokantno: DNK analiza može pogrešno da poveže osobu sa mestom zločina, pokazalo istraživanje
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
