Kokainske ptice, mafijaške egzekucije, moć imena, boja mokraće… Ne, nije šala, i ovo su naučnici istraživali

Naučna otkrića menjaju naše živote i svet u kome živimo. Međutim, postoje i istraživanja koja na prvu loptu zvuče kao šala. A to nisu.

Kakva je veza između kokaina i ugroženih ptica selica, da li ime može da utiče na oblik lica, kako slike mafijaških egzekucija utiču na poverenje u državu, zašto je mokraća žuta, kako izgleda kad se upadne u crnu rupu… To su samo neka od pitanja na koje su naučnici pokušali da daju odgovor u 2024. godini.

Kokain ugrožava ptice selice

U jednom od neobičnih istraživanja u godini za nama tim naučnika sa Univerziteta Kornel otkrio je, što bi se reklo, toplu vodu – da masovna trgovina kokainom u Srednjoj Americi nije opasna samo po ljude, već i po ptice selice.

- Kada se trgovci drogom oteraju u udaljene šumske oblasti, oni očiste taj prostor da bi napravili aerodrome, puteve i pašnjake. Te aktivnosti, ali i borba protiv narko-kartela, dovode do deforestacije i ugrožavaju mnoge vrste – rekla je tada Amanda Rodvald, glavna autorka studije i direktorka Centra za proučavanje ptičje populacije pri Laboratoriji za ornitologiju Univerziteta Kornel.

Aktivnosti narko-kartela pokrivaju dve trećine prostora sa 67 vrsta ptica selica, koje se razmnožavaju u SAD i Kanadi tokom leta, a zimi su u Srednjoj Americi, navodi se u istraživanju objavljenom u Nature Sustainability, a prenosi Phys.org.

Da kokain ima uticaja i na životinje oko nas možda bolje ilustruje otkriće morskih biologa da ajkule iz voda oko Rio de Žanerira imaju visok nivo kokaina u mišićima i jetri.

Slike mafijaških egzekucija

Broj ubistava u Italiji danas je za 60 odsto manji nego pre 20 godina. Uprkos tome, Italijani veruju da je on skočio za 26,6 odsto, kao i da je broj mafijaških ubistava povećan za 17,3 odsto. Takođe, kada gledaju slike mafijaškog nasilja u medijima, Italijani ne gube poverenje u državu, kako pokazuju studije u drugim državama, već zbog toga imaju više poverenja u institucije i na pozitivniji način ocenjuju njihovo delovanje. Ovo su rezultati istraživanja italijanskih naučnika sprovedenog nad 5.374 individue iz Italije, kolevke čuvenih mafijaških organizacija poput Koza nostre i Kamore, i objavljenog u Journal of Public Economics.

Kako se naglašavalo u kritikama, u istraživanju je učestvovalo samo 5.374 ljudi, što je vrlo neznatan procenat za zemlju od 59 miliona stanovnika, pa je pitanje da li zaista može da se zaključi kako Italijani reaguju na slike egzekuzcija.

Da li ime menja naša lica?

Dok je u prvom slučaju rezultat očigledan, samo poznat i bez analiza, bilo je i slučajeva kada je malo kome lako da uopšte poveruje u rezultate istraživanja. Najbolji primer toga je tvrdnja grupe izraelskih naučnika da ime osobe možda može da oblikuje njeno lice.

- Ranija istraživanja pokazala su da izgled lica pojedinaca može da ukaže na njihovo ime. Trenutna studija istražuje poreklo ovog poklapanja lica i imena: da li su imena data na osnovu karakteristika lica ili se izgled lica osobe menja da bi se poklopio sa njihovim imenom. Koristeći ljude i algoritme za mašinsko učenje, naša istraživanja ukazuju da dok kod odraslih postoji podudarnost izgleda lica i imena, ovo nije primećeno kod dece, niti na dečjim licima koja su digitalnim postupkom „ostarila“. Ova razlika daje na značaju razvojnom procesu u kome pojedinci razvijaju sličnost imena i lica kako sazrevaju. To sugeriše da karakteristike povezane sa stereotipima nisu nužno urođene već se razvijaju kroz „samoispunjavajuće proročanstvo“ – navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Tim istraživača sproveo je samo 5 eksperimenata da bi došao do ovih podataka, pa su procenti koje imaju kao dokaz potpuno neubedljivi.

Šta dokazuje teranje momka da oljušti pomorandžu?

Nekad su naučnici umeli i da gube vreme da bi pokazali da su neki trendovi sa TikToka i drugih društvenih mreža besmisleni, a možda i štetni. Tako su dve naučnice sa Flinders univerziteta – Edit Dženifer Hil i Lidija Vudjat – proučavale testove ljubavnih veza sa TikToka.

- Da li ste se ikad zapitali da li vas partner zaista voli? Ako jeste, to se pitaju i hiljade korisnika TikToka, koji testiraju svoje teorije tako da svi mogu da ih vide. Poslednjih godinu dana došlo je do trenda na TikToku da se organizuju testiranja partnerove lojalnosti ili snage veze? Oni variraju - od toga da neko kaže partneru da je video kul pticu i da se nada da će ovaj da odgovori sa istim entuzijazmom, do molbe influenserkama da flertuju sa njima kako bi otkrile da li su spemni da ih prevare. Ako vam ovo zvuči stresno i problematično, to je zato što jeste – navele su Hilova i Vudjatova u tekstu za The Conversation i dodale:

- Nekoliko različitih testova bilo je u trendu ove godine. Jedan od najpopularnijih je „teorija o ljuštenju pomorandže“ u kojoj tester kaže partneru da im se jede pomorandža. Neki partneri to samo primete, dok drugi ustanu i donesu pomorandžu. Ali „pobednici“ su oni koji prvo donesu pomorandžu, a onda je oljušte i možda iseku. Zašto ljudi gledaju ovakav sadržaj?

Kako izgleda kada upadnete u crnu rupu?

Da li ste se ikad zapitali šta se dešava, tj. kako izgleda ako upadnete u crnu rupu? NASA je u maju objavila novu, neverovatnu vizualizaciju napravljenu pomoću superkompjutera, a koja pokazuje šta se dešava nakon prelaska takozvanog horizonta događaja, tačke bez povratka, saopštila je svemirska agencija.

- Ljudi često pitaju o ovome, a simuliranje ovih teško zamislivih procesa pomaže mi da povežem matematiku relativnosti sa stvarnim posledicama u stvarnom svemiru. Zato sam simulirao dva različita scenarija, jedan u kome kamera, zamena za astronauta, za dlaku promaši horizont događaja i vrati se nazad, i jedan u kome pređe granicu, čime je zapečatila svoju sudbinu – rekao je Džeremi Šnitman, astrofizičar Centra za svemirski let Godard pri NASA, koji je napravio vizualizaciju.

Zašto je mokraća žuta?

Dok je pitanje o crnoj rupi neobično, bilo je i mnogo običnijih pitanja na koja su ove godine naučnici dali odgovor, a glavni je – zašto je mokraća žuta.

Istraživači sa Univerziteta u Merilendu i Nacionalnog instituta zdravlja identifikovali su mikrobni enzim odgovoran za boju urina, navodi se u novoj studiji objavljenoj u žurnalu Nature Microbiology, prenosi EurekAlert! Otkriće enzima, nazvanog bilirubinova reduktaza, otvara put za dalja ispitivanja uloge mikrobioma u bolestima poput žutice i zapaljenja creva.

(Telegraf Nauka)