Međuzvezdana misija do crne rupe – astrofizičar misli da je moguća

Zvuči kao naučna fantastika: svemirska letelica koja nije teža od spajalice za papir, koju lansira laserski snop i koja juri kroz svemir brzinom svetlosti ka crnoj rupi, u misiji ispitivanja strukture prostora i vremena i testiranja zakona fizike. Međutim, astrofizičar i ekspert za crne rupe Kozimo Bambi smatra da ta ideja nije nemoguća.

Bambi u žurnalu iScience predstavlja plan realizacije međuzvezdanog putovanja do crne rupe. Ako bude uspešna, ta stogodišnja misija bi mogla dati informacije o obližnjim crnim rupama, koje sasvim menjaju naše shvatanje opšte relativnosti i pravila fizike.

Preporučujemo

„Sad nemamo tehnologiju, ali bismo je mogli imati za 20-30 godina“, kaže Bambi, profesor na Univerzitetu Fudan u Kini.

Misija zavisi od dva ključna faktora: pronalaženja crne rupe koja je dovoljno blizu da bude meta i razvoja sondi sposobnih da izdrže putovanje.

Ranija saznanja o evoluciji zvezda sugerišu da bi crna rupa mogla postojati samo 20-25 svetlosnih godina od Zemlje. Međutim, neće je biti lako pronaći pošto crne rupe ne emituju ili reflektuju svetlost – praktično su nevidljive za teleskope. Umesto toga, naučnici ih detektuju i proučavaju na osnovu njihovog uticaja na obližnje zvezde ili distorzije svetlosti.

„Postoje nove tehnike za otkrivanje crnih rupa. Mislim da se može očekivati da pronađemo neku u blizini tokom naredne decenije“, kaže Bambi.

Pošto meta bude identifikovana, sledeća prepreka je dolazak do nje. Tradicionalne svemirske letelice, sa pogonom na hemijsko gorivo, previše su teške i spore.

Bambi ukazuje na nanoletelice, sonde na nivou grama koje se sastoje od mikročipa i svetlosnog jedra, kao moguće rešenje. Laseri na Zemlji bi gađali taj jedrenjak fotonima, ubrzavajući letelicu do trećine brzine svetlosti.

Letelica bi tom brzinom mogla da dođe do crne rupe udaljene 20-25 svetlosnih godina za oko 70 godina. Podacima koje sakupi trebalo bi dve decenije da se vrate na Zemlju, što znači da bi čitava misija trajala oko 80-100 godina.

Kad letelica bude blizu crne rupe, istraživači bi mogli da izvode eksperimente u cilju odgovora na neka od najvažnijih pitanja fizike. Da li crna rupa zaista ima horizont događaja, granicu iza koje čak ni svetlost ne može da pobegne od njene gravitacione sile? Da li se pravila fizike menjaju u blizini crne rupe? Da li Ajnštajnova teorija opšte relativnosti važi u najekstremnijim uslovima univerzuma?

Sami laseri bi koštali oko bilion evra danas, a tehnologija za proizvodnju nanoletelice još ne postoji. Međutim, za 30 godina bi se troškovi mogli smanjti i tehnologija bi mogla uhvatiti korak sa ovim smelim idejama, kaže Bambi.

„Možda zvuči stvarno neverovatno, u smislu da je bliže naučnoj fantastici. Međutim, ljudi su govorili da nikad nećemo detektovati gravitacione talase jer su previše slabi. Uradili smo to – 100 godina kasnije. Ljudi su mislili da nikad nećemo videti senke crnih rupa. Sad, 50 godina kasnije, imamo slike dva takva fenomena“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)