Naše lice može da oblikuje i nešto neverovatno, tvrdi tim naučnika: Nikada ne biste pogodili šta je u pitanju

Da li ime koje dobijemo na rođenju menja naše lice tokom života... Foto: Shutterstock / fizkes

„Da li ime može da oblikuje lice?“ To je pitanje postavljeno u kontroverznoj naučnoj studiji grupe istraživača iz Izraela. Nakon pet eksperimenata dr Jonat Zvebner, dr Mozes Miler i prof. Džejkob Goldenberg sa Univerziteta Rajhman i Noa Grobgeld i prof. Rut Mejo zaključili su da može.

Međutim, na društvenim mrežama mnogi sumnjaju u rezultate kritikujući metodologiju i zaključke, ali i naglašavajući da dobijene brojke nisu baš reprezentativne.

Preporučujemo

„Samoispunjavajuće proročanstvo“

- Ranija istraživanja pokazala su da izgled lica pojedinaca može da ukaže na njihovo ime. Trenutna studija istražuje poreklo ovog poklapanja lica i imena: da li su imena data na osnovu karakteristika lica ili se izgled lica osobe menja da bi se poklopio sa njihovim imenom. Koristeći ljude i algoritme za mašinsko učenje, naša istraživanja ukazuju da dok kod odraslih postoji podudarnost izgleda lica i imena, ovo nije primećeno kod dece, niti na dečjim licima koja su digitalnim postupkom „ostarila“. Ova razlika daje na značaju razvojnom procesu u kome pojedinci razvijaju sličnost imena i lica kako sazrevaju. To sugeriše da karakteristike povezane sa stereotipima nisu nužno urođene već se razvijaju kroz „samoispunjavajuće proročanstvo“ – navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Kako se navodi, naučnici su izveli pet eksperimenata da bi ispitali ovu hipotezu. U prva dva tražili su od dece i odraslih da pogledaju sliku i odaberu jedno od ponuđenih imena za koje misle da ima sličnost sa licem. U trećem eksperimentu trenirali su „sijamsku nervnu mrežu“ da prepoznaje sličnosti dece i odraslih. Na kraju su koristili kompjuterski algoritam da veštački „ostare“ lica dece, pa su ljudima i mašinama dali zadatak da uporede imena.

U prvom i drugom eksperimentu učestvovalo je 312 odraslih i 244 dece koji su pogađali imena 32 osobe (16 odraslih i 16 dece) i 40 osoba (20 odraslih i 20 dece). Istraživači su pretpostavili da bi 25 odsto pogođenih imena za lice moglo da bude posledica puke slučajnosti, a učesnici su u prvom eksperimentu uspeli to da urade u 30,4 odsto slučajeva. U slučaju dečjih lica, procenat je bio 23,61 odsto. U drugom eksperimentu procenat pogađanja imena prema licu bio je 27,04 odsto, dok je u slučaju dečjih lica bio 22,4 odsto.

Ovako je izgledao izbor u eksperimentu... Foto: Yonat Zwebner et al, Can names shape facial appearance? Proceedings of the National Academy of Sciences (2024). DOI: 10.1073/pnas.2405334121

U trećem eksperimentu mašina je pogodila ime odraslih u 60,05 odsto slučajeva, što je više od pretpostavljenih slučajnih 50 odsto, dok je u slučaju dece procenat bio 51,88 odsto.

- U pet eksperimenata otkrili smo da odrasle osobe liče na svoje ime, ali deca ne. Deca ne liče na svoje ime još, ali odrasli koji sa tim imenom žive duže liče na svoje ime. To sugeriše da se ljudi razvijaju u skladu sa stereotipima koji su im dati na rođenju. Mi smo društvena stvorenja na koja utiče uzgoj: jedna od najjedinstvenijih i najindividualnijih fizičkih karakteristika, izgled našeg lica, može da bude oblikovan socijalnim faktorom: našim imenom – naveli su autori u zaključku studije.

Dr Jonat Zvebner, profesorka Univerziteta Rajhman i autorka studije, rekla je u saopštenju koje je preneo sajt EurekAlert! da istraživanje naglašava značaj iznenađujućeg efekta – dubokog uticaja društvenih očekivanja.

- Demonstrirali smo da društveni konstrukt postoji, nešto što je do sada bilo gotovo nemoguće empirički testirati. Socijalno strukturiranje je toliko jako da može da utiče na izgled osobe. Ova otkrića mogu da ukažu na koji način drugi lični faktori još značajni od imena, poput pola ili etničke pripadnosti, mogu da utiču na to ko ćemo postati kada odrastemo – rekla je ona.

Kritika stare studije

Iako ova studija daje bombastičan zaključak, u skladu sa starom izrekom nomen est omen ili ime je znak, mnogi su na društvenim mrežama naglasili da je metodologija vrlo problematična, a broj učesnika studije previše mali da bi mogli da se izvuku jasni zaključci. Primera radi, u eksperimentima su se pogađala imena 32 i 40 ljudi, što je veoma mali broj, a pored slike osobe bila su ponuđena samo četiri imena, što već navodi na zaključak. Takođe, broj učesnika je izuzetno mali – 312 odraslih i 244 dece.

Zanimljivo je da je deo autora ove studije (Jonat Zveber, Džejkov Goldenberg i Rut Mejo) pre sedam godina objavio je sličnu studiju – „Ličimo na naša imena: Manifestacija stereotipa imena na izgled lica“ u Journal of Personality and Social Psychology. Rezultati su i tada naišli na skepsu, pa je tako Keti Mondlok, psihološkinja sa Univerziteta Brok u Kanadi, a koja nije učestvovala u studiji, rekla 2017. za NPR da iako procenti deluju zanimljivo, potrebno je više dokaza za dati zaključak.

- Moguće je da postoje druga objašnjenja za povezanost lica i imena. Primera radi, moguće je da su ponuđena lažna imena bila loš spoj i da ih svakako niko ne bi izabrao – navela je ona tada.

(Telegraf Nauka / EurekAlert! / PNAS / NPR)