Desertni želudac u mozgu – nervne ćelije koje nam kažu da smo siti takođe čine da žudimo za slatkišima

Radi pronalaženja uzroka „desertnog želuca“, istraživači su proučavali reakciju miševa na šećer i otkrili da otpuno siti miševi ipak jedu deserte.

Ispitivanja mozga pokazala su da je grupa nervnih ćelija, takozvani POMC neuroni, odgovorna za to. Ovi neuroni postaju aktivni čim miševi dobiju pristup šećeru, što pospešuje njihov apetit.

Preporučujemo

Kad su miševi siti i jedu šećer, ove nervne ćelije ne samo da oslobađaju signalne molekule koji stimulišu sitost, već i jedan sopstveni opijat tela – beta endorfin.

To deluje na druge nervne ćelije za receptorima za opijate i izaziva osećanje nagrade, zbog čega miševi jedu šećer iako su siti. Ova opioidna putanja u mozgu bile je specifično aktivirana kad su miševi jeli dodatni šećer, ali ne kad su jeli normalnu ili masnu hranu. Kad su istraživači blokirali tu putanju, miševi nisu jeli dodatni šećer.

Ovaj efekat je viđen samo kod sitih životinja. Kod gladnih miševa, inhibicija oslobađanja beta endorfina nije imala efekta.

Zanimljivo, taj mehanizam je već bio aktiviran kad su miševi opazili šećer pre nego što su ga jeli. Osim toga, opijat je takođe bio oslobađan u mozgove miševa koji nikad ranije nisu jeli šećer. Čim se prvi šećerni rastvor našao u ustima miševa, beta endorfin je bio oslobođen u „region desertnog želuca“, dalje ojačan dodatnom konzumacijom šećera.

Šta se dešava kod ljudi?

Naučnici su takođe skenirali mozgove dobrovoljaca kojima je dat šećerni rastvor. Ista oblast mozga je reagovala na šećer. U toj oblasti, kao kod miševa, ima mnogo receptora za opijate u blizini neurona za sitost.

„Iz evolucione perspektive, to ima smisla: šećer je redak u prirodi, a brzo obezbeđuje energiju. Mozak je programiran da kontroliše unos šećera kad god je dostupan“, objašnjavaju istraživači iz Instituta Maks Plank za metabolizam.

Nalazi mogu biti značajni i za tretman gojaznosti. Već postoje lekovi koji blokiraju receptore za opijate u mozgu, ali je gubitak težine manji nego sa injekcijama za suzbijanje apetita. Kombinacija sa njima ili sa drugim terapijama bi mogla biti veoma korisna.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)