Nova otkrića pomeraju granice razumevanja svesti

Razumevanje svesti decenijama je jedno od najvećih pitanja koje muči naučnike, filozofe i sve one koji tragaju za istinom o ljudskom umu. Da li je svest jednostavno proizvod složene integracije informacija u mozgu ili je rezultat „emitovanja“ informacija kroz različite moždane oblasti?

Dve vodeće teorije koje se već dugo takmiče za primat — Teorija integrisane informacije (IIT) i Teorija globalnog neuronskog radnog prostora (GNWT) — bile su meta jednog od najopsežnijih naučnih eksperimenata u istoriji, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

IIT tvrdi da je svest produkt duboke integracije informacija unutar mozga. Prema ovom modelu, dokle god je informacija objedinjena i povezana unutar sistema, ona se i svesno doživljava kao jedinstvena celina. Sa druge strane, GNWT zagovara da je svest rezultat širenja (broadcasting) određenih informacija kroz široku mrežu moždanih regija, čineći te informacije dostupnim različitim delovima mozga i time ih „izdižući“ u svesni fokus.

U eksperimentu koji je započeo 2019. godine i trajao čak sedam godina, okupilo se 256 učesnika što je neviđeno za ovakav tip studija. Koristeći simultano tri različite tehnike snimanja moždane aktivnosti — magnetnu rezonancu, merenje protoka krvi i električnu aktivnost — naučnici su izučavali kako mozak obrađuje vizuelne nadražaje i šta se događa kada te informacije postanu svesne.

Rezultati su pokazali da svest nije „smeštena“ samo u prefrontalni korteks, frontalni deo mozga koji se dugo smatrao centralnim za svesno mišljenje i donošenje odluka. Suprotno tome, zadnje regije mozga, koje obrađuju sirove vizuelne informacije, odigravaju ključnu ulogu u samom doživljaju svesti. One „čuvaju“ detalje poput orijentacije objekata, dok frontalne oblasti služe za prepoznavanje i kategorizaciju — prepoznavanje lica, stolice ili drugih poznatih oblika.

Ovakav nalaz menja tradicionalni pogled na svest — inteligencija je, čini se, više usmerena na planiranje i akciju, dok je svest zapravo duboko ukorenjena u samom doživljaju, u samom prisustvu. To znači da svest može postojati i bez složenih misaonih procesa, bazirana na samoj percepciji.

- Ova saradnja dokazuje koliko je timska nauka važna za razumevanje misterioznog problema uma i tela. Razotkrivanje svesti je nešto što nas sve povezuje i fascinira – rekao je dr Kristofer Koč, jedan od vodećih istraživača u projektu. Sa druge strane, dr Anil Set sa Univerziteta u Saksu ističe da nijedna teorija još uvek nije dobila konačni odgovor jer su metode previše grube, ali da su naučnici značajno napredovali u identifikaciji moždanih područja u kojima se vizuelna iskustva mogu dekodirati.

Važno je istaći i da svest nije statičan fenomen. Tokom sna, na primer, veze između zadnjih i prednjih moždanih regija slabe, što može objasniti zašto nismo svesni svojih snova na isti način kao budni. Takođe, poremećaji svesti poput kome ili vegetativnog stanja sada mogu biti bolje razumljeni zahvaljujući ovoj studiji. Procene pokazuju da čak četvrtina pacijenata koji su nesvesni zaista imaju „skrivenu“ svest koju je moguće otkriti uz pomoć ovih novih saznanja.

Ova otkrića imaju i praktičnu medicinsku vrednost. Identifikovanje tačnih „otisaka“ svesti u mozgu može revolucionisati tretman i dijagnostiku pacijenata sa teškim povredama mozga, omogućavajući detekciju i komunikaciju sa onima koji su ranije bili neprepoznati kao svesni.

Eksperiment nije doneo apsolutnog pobednika između IIT i GNWT, jer nijedna teorija nije dobila punu potvrdu, što govori o složenosti i višeslojnosti svesti. IIT naglašava važnost integracije informacija kroz čitav mozak, ali u zadnjem delu mozga nisu uočene dovoljne konstantne veze da bi se ova ideja potvrdila. GNWT, s druge strane, smatra da svest nastaje u frontalnim regijama, ali i ta teorija nije potpuno podržana. To znači da je svest možda mehanizam koji uključuje elemente obe teorije, ili čak neke nove dimenzije koje još nisu dovoljno istražene.

Iza ovih novih saznanja stoji i model saradnje koji je jedinstven u naučnoj zajednici. Dr Koč ističe da saradnja između istraživača sa različitim pogledima, može doneti brži i precizniji napredak. Ovo podseća na to da su i rivalstvo i kooperacija u nauci ključni za inovacije.

Zanimljivo je i to što se svest ne posmatra kao izolovani proces u mozgu već kao integralni deo tela i okruženja. Nove teorije ističu važnost telesnih i emocionalnih faktora koji oblikuju našu svesnost, što može imati duboke implikacije ne samo za neurobiologiju, već i za filozofiju uma i psihologiju.

Na kraju, sve ove studije otvaraju put ka novim tehnologijama budućnosti, kao što su direktni interfejsi mozak-računar, koji bi mogli omogućiti da upravljamo uređajima snagom misli, ali i ka naprednim terapijama za poremećaje svesti.

Svest je, dakle, složen i dinamičan fenomen, proces koji se neprestano menja, kao što se menja i naš život i svet koji nas okružuje. Naučna potraga za njenim razumevanjem nije samo intelektualni izazov — to je potraga za razumevanjem onoga što znači biti čovek.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)