Čak i umereno konzumiranje alkohola povezano sa rakom i ranom smrću

Velika nova studija dovodi u pitanje ideju da je umereno konzumiranje alkohola bezbedno, otkrivajući da čak i relativno male količine alkohola povećavaju rizik od raka, srčanih oboljenja i prerane smrti.

Istraživači nisu otkrili nikakve opšte zdravstvene koristi od konzumiranja alkohola i upozoravaju da više od jednog alkoholnog pića dnevno može značajno povećati dugoročne zdravstvene rizike.

Preporučujemo

Studija sugeriše da čak i skromne količine alkohola mogu imati ozbiljne zdravstvene posledice. Istraživači otkrivaju da su nivoi konzumiranja koje mnogi Amerikanci smatraju umerenim povezani sa većim rizicima od prerane smrti, invaliditeta, raka, srčanih oboljenja i drugih dugoročnih zdravstvenih problema.

Istraživanje dovodi u pitanje dugotrajno verovanje da je umereno konzumiranje alkohola bezopasno ili da čak može biti zdravstveno korisno. Nalazi sugerišu da opasnosti od alkohola počinju na relativno niskim nivoima konzumiranja i rastu sa povećanjem konzumiranja.

„Ova studija daje dosad najsveobuhvatnije procene rizika u Sjedinjenim Državama od mortaliteta i morbiditeta koji se mogu pripisati alkoholu, pokazujući da čak i umereni nivoi konzumiranja povećavaju rizik od prerane smrti i invaliditeta“, rekla je dr Ketrin Kiz, prof. epidemiologije u Školi za javno zdravlje na Univerzitetu Kolumbija. „Nije primećen nikakav zaštitni efekat konzumiranja alkohola, čak ni na niskim nivoima“.

„Čak i niski nivoi konzumiranja alkohola nose sa sobom zdravstvene rizike“, rekao je dr Kevin Šild, profesor na Univerzitetu u Torontu, rukovodilac Centra za zavisnost i mentalno zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Panameričke zdravstvene organizacije (PAHO). „I taj rizik nastavlja da raste sa povećanjem konzumacije“.

Studija ispituje zdravstvene rizike od alkohola tokom čitavog života

Da bi bolje razumeli kako konzumacija alkohola utiče na zdravlje tokom životnog veka, istraživači iz Sjedinjenih Država i Kanade izveli su opsežnu analizu postojećih naučnih dokaza.

Procenili su više od 7.200 naučnih radova koji ispituju bolesti i povrede povezane sa konzumiranjem alkohola. Pomoću ovih dokaza utvrdili su uticaj na rizik od individualnih zdravstvenih stanja, a zatim su te nalaze kombinovali sa velikim nacionalnim skupovima zdravstvenih podataka.

Koristeći statističke modele, procenili su kako različiti nivoi konzumiranja alkohola utiču na verovatnoću razvoja ozbiljnih bolesti ili prerane smrti tokom životnog veka.

Analiza je obuhvatila širok spektar zdravstvenih problema povezanih sa alkoholom, uključujući kardiovaskularne bolesti, bolesti jetre, povrede i nekoliko oblika raka, među kojima su bili rak jednjaka, usne duplje i dojke.

Zašto bi dva pića dnevno mogla biti rizičnija nego što mislite

Jedan od najvažnijih nalaza studije tiče se navika u konzumaciji alkohola koje mnogi ljudi ne bi smatrali preteranim. Dva alkoholna pića dnevno, nivo koji se često smatra umerenim, povezan je sa znatno većim rizikom od prerane smrti koja se može pripisati alkoholu.

Nalazi takođe obezbeđuju specifičnije informacije nego smernice koje preporučuju da se „ograniče alkoholna pića“, a ne identifikuju određenu količinu koja se može bezbedno konzumirati. Ranije preporuke su određivale dnevne granice od dva alkoholna pića za muškarce i jednog za žene. Međutim, šta se računa kao jedno piće zavisi od samog pića i količine alkohola u njemu.

Novije smernice predstavljaju koristan princip „manje je najbolje“, ali im nedostaju specifične numeričke procene koje bi pomogle ljudima da razumeju kako se zdravstveni rizici menjaju sa konzumiranjem.

Ima li ikakvih zdravstvenih koristi od umerene konzumacije?

Godinama se umereno konzumiranje alkohola ponekad promoviše kao korisno za kardiovaskularno zdravlje. Novi nalazi bacaju senku sumnje na tu ideju kad se uzme u obzir čitav spektar zdravstvenih efekata povezanih sa alkoholom.

Istraživači nisu pronašli statistički značajan zaštitni efekat na opšte zdravlje pri bilo kom nivou konzumacije alkohola. Priznaju da relativno nizak unos alkohola može biti povezan sa smanjenim rizikom od ishemijske bolesti srca i moždanog udara. Ishemijska bolest srca nastaje kad smanjen protok krvi uskrati srčanom mišiću kiseonik koji mu je potreban, često zato što su arterije sužene ili blokirane.

Međutim, bilo koje potencijalne kardiovaskularne koristi moraju se posmatrati zajedno sa povezanošću alkohola sa rakom, bolestima jetre, povredama i drugim ozbiljnim stanjima.

Kad su istraživači kombinovali ove ishode, štetni efekti su nadmašili potencijalne koristi, čak i kod ljudi koji konzumiraju sedam alkoholnih pića nedeljno. Ova šira procena pomaže da se objasni zašto navika konzumiranja alkohola koja se čini korisnom kad se posmatra jedna bolest ipak može da poveća ukupne zdravstvene rizike.

Rizici variraju od osobe do osobe

Iako nalazi nude jasniju sliku dugoročnih opasnosti od alkohola, istraživači naglašavaju da procene opisuju rizike širom populacija, a ne preciznu verovatnoću da će neka individua razviti određenu bolest.

Statistički modeli su se oslanjali na „najbolje moguće podatke“. Ipak, lični zdravstveni ishodi mogu se znatno razlikovati u zavisnosti od genetike, načina života, obrazaca konzumacije i drugih individualnih faktora.

Da bi izračunali ukupnu težinu konzumiranja alkohola, istraživači su procenili rizike za zdravstvena stanja sa već poznatom kauzalnom vezom sa konzumacijom alkohola. Zatim su kombinovali te procene da bi procenili ukupan uticaj.

Istraživači su takođe priznali da se naučno razumevanje uticaja alkohola na zdravlje nastavlja još razvija. Novi dokazi sugerišu da konzumiranje alkohola može biti povezano sa dodatnim stanjima, uključujući rak pankreasa, što zahteva dalje istraživanje.

„Razumevanje tih veza i koliko alkohol doprinosi tim rizicima je oblast koja zahteva dalji rad“, kažu autori studije. Uprkos ovim neizvesnostima, rezultati daju značajnu referentnu tačku: više od jednog alkoholnog pića dnevno povezano je sa povećanim zdravstvenim rizicima i za muškarce i za žene. Istraživači veruju da određenije informacije o ovim rizicima mogu pomoći ljudima da donesu bolje odluke o tome koliko piju.

Istraživanje takođe pokreće pitanja kako se naučni dokazi uzimaju u obzir prilikom izrade federalnih preporuka u SAD o konzumaciji alkohola.

Nalazi studije utvrđuju značaj razumevanja kumulativnih efekata alkohola na zdravlje, umesto pretpostavke da je umerena konzumacija korisna ili bez rizika.

Iako individualni rizici variraju, sveukupan obrazac je jasan: veća konzumacija alkohola je povezana sa većom štetom i istraživači nisu otkrili opštu zdravstvenu korist od konzumiranja alkohola.

(Telegraf Nauka/Science Daily)