Hodaj brže, živi duže - samo 15 minuta dnevno može povećati životni vek

Analiza nedovoljno zastupljene grupe individua sa niskim prihodima i crnom bojom kože potvrđuje koristi od hodanja.

Brzo hodanje, čak i samo 15 minuta dnevno, može bitno smanjiti rizik od smrti, naročito usled oboljenja srca, kaže studija koja je obuhvatila skoro 80.000 Afroamerikanaca sa uglavnom niskim prihodima na jugu Sjedinjenih Američkih Država.

Preporučujemo

Nalazi studije potvrđuju dobro poznate zdravstvene koristi od hodanja, ali takođe ističu kako je važan tempo i kako brzo hodanje daje moćno, pristupačno sredstvo za unapređenje zdravlja širom zajednica bez dovoljno resursa.

Ranije istraživanje se prvenstveno fokusiralo na belce sa srednjim do visokim prihodima. Sad, nova analiza podataka iz Studije o južnoj zajednici, o 79,856 crnaca sa uglavnom niskim prihodima iz 12 jugoistočnih država SAD, potvrđuje koristi od redovnog hodanja, naročito bržim tempom.

„Iako su zdravstvene koristi od svakodnevnog hodanja dobro poznate, ograničeno su ispitivani efekti faktora poput tempa hodanja na mortalitet, naročito u populacijama Afroamerikanaca sa niskim prihodima. Naše istraživanje pokazuje da je brzo hodanje tokom samo 15 minuta dnevno povezano sa smanjenjem od skoro 20% u ukupnom mortalitetu, dok je manja redukcija mortaliteta pronađena u vezi sa sporim hodanjem duže od tri sata dnevno. Ova korist je ostala snažna čak i nakon uračunavanja drugih faktora životnog stila i dosledna u analizama različite senzitivnosti“, kažu istraživači iz Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu.

Učesnici studije su prijavili prosečnu dnevnu količinu vremena uobičajeno provedenog u sporom hodanju i u brzom hodanju. Podaci o vitalnom statusu i uzroku smrti dobijeni su povezivanjem sa Nacionalnim indeksom smrti (NDI). Zaštitni efekat brzog hodanja obuhvatao je sve uzroke smrti, ali je bio najviše izražen u pogledu kardiovaskularnih bolesti.

Treba reći da su koristi od brzog hodanja nezavisne od ukupnih nivoa fizičke aktivnosti u slobodno vreme. Čak i kod osoba koje su već uključene u sporo hodanje ili neku fizičku aktivnost u slobodno vreme, dodavanje brzog hodanja dodatno smanjuje smrtnost.

Koristi od brzog hodanja u vezi sa kardiovaskularnim zdravljem su:

– Jačanje funkcije srca: kao aerobna vežba, brzo hodanje popravlja srčani učinak, povećava distribuciju kiseonika i unapređuje efikasnost srčanog pumpanja, dovodeći do boljeg ukupnog kardiovaskularnog zdravlja.

– Kontrola faktora kardiovaskularnog rizika: Redovno brzo hodanje pomaže u kontrolisanju telesne težine i strukture, smanjujući gojaznost i povezane rizike kao što su hipertenzija i dislipidemija.

– Visok nivo pristupačnosti: Brzo hodanje je zgodna aktivnost bez velikog napora, pogodna za osobe svih godina i nivoa fizičke spremnosti.

Populacije sa niskim prihodom često imaju ekonomska ograničenja i veća je verovatnoća da žive u siromašnim, veoma zagađenim zajednicama sa ograničenim pristupom bezbednim prostorima za hodanje.

Osim toga, ove populacije često imaju životne stilove koji mogu povećavati rizik od bolesti i mortalitet, kao su manje kvalitetna ishrana, pušenje i znatna konzumacija alkohola.

Istovremeno postoje drugi problemi za osobe sa niskim prihodom kao što su nedostupnost zdravstvenog osiguranja ili zdravstvene zaštite, što takođe može povećati smrtnost.

Ovi faktori zajedno doprinose povećanoj smrtnosti među osobama sa niskim prihodima i mogu objasniti rasne razlike u trajanju života.

Pokazujući koristi od brzog hodanja, ovo istraživanje daje direktne dokaze za informisanje ciljanih intervencija i programa za poboljšanje zdravstvene pravičnosti.

„Kampanje javnog zdravlja i programi u zajednicama mogu naglasiti značaj i dostupnost brzog hodanja u cilju poboljšanja zdravstvenih ishoda, obezbeđujući resurse i podršku za više brzog hodanja. Osim toga, nalazi smanjene smrtnosti povezani sa brzim hodanjem podržani su ranijim studijama u populacijama sa srednjim i višim srednjim prihodom. Individue bi trebalo da nastoje na uključivanju intenzivnije fizičke aktivnosti u svoje rutine, poput žustrog hodanja ili drugih oblika aerobnog vežbanja“, kažu autori studije.

(Telegraf Nauka/Science Daily)