I samo jedna čašica drastično povećava rizik: Veliko istraživanje o vezi alkohola i demencije

Ispijanje čak i male količine alkohola verovatno povećava rizik od demencije. To sugerišu rezultati najveće do sada kombinovane opservacione i genetske studije objavljene u BMJ Evidenc-Based Medicine.

Čak i poneka čašica povremeno, što se obično smatralo dobrim za zdravlje, verovatno ne smanjuje rizik, a on skače u skladu sa količinom ispijenog alkohola, pokazuje istraživanje, a prenosi MedicalXpress.

Preporučujemo

Obično se smatra da postoji „optimalna doza“ alkohola za zdravlje mozga, ali većina ovih studija se fokusirala na starije ljude i nije pravila razliku između onih koji su prestali da piju i koji nikad nisu pili, što komplikuje određivanje uzročnosti, napominju istraživači.

Da bi zaobišli ove probleme i ojačali dokaze, istraživači su koristili opservacione podatke i genetske metode (Mendelova randomizacija) iz dve velike biološke baze podataka za ceo opseg doza konzumiranja alkohola. To su bili US Million Veteran Program (MVP), koji uključuje ljude evropskog, afričkog i latinoameričkog porekla, i UK Biobank (UKB), koji uključuje ljude pretežno evropskog porekla.

Učesnici starosti od 56 do 72 godine na početku studije praćeni su od regrutacije do prve dijagnoze demencije, smrti ili datuma poslednjeg praćenja (decembar 2019. za MVP i januar 2022. za UKB). Prosečan period praćenja bio je četiri godine za američku grupu i 12 za britansku grupu.

Konzumacija alkohola izvedena je iz odgovora na upitnik – preko 90% učesnika je reklo da pije alkohol – i kliničkog skrining alata za identifikaciju poremećaja upotrebe alkohola (AUDIT-C). Ovaj alat skrinuje rizične obrasce ispijanja, uključujući učestalost opijanja (6 ili više pića odjednom).

Opservacione analize su otkrile veze između alkohola i rizika od demencije: u poređenju sa „blagim alkoholičarima“ (manje od sedam pića nedeljno), primećen je 41% veći rizik među onima koji ne piju i teškim alkoholičarima koji su konzumirali 40 ili više pića nedeljno, što je poraslo na 51% veći rizik među onima koji su bili zavisni od alkohola.

Foto: Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A

Mendelovske randomizacione genetske analize koristile su ključne podatke iz više velikih individualnih studija asocijacija širom genoma (GWAS) o demenciji, uključujući ukupno 2,4 miliona učesnika kako bi se utvrdili doživotni (a ne trenutni) genetski predviđeni rizici. Mendelova randomizacija koristi genetske podatke, minimizirajući uticaj drugih potencijalno uticajnih faktora, za procenu uzročnih efekata: genomska rizik za osobinu (u ovom slučaju, konzumacija alkohola) u suštini stoji umesto same osobine.

Korišćene su tri genetske mere povezane sa upotrebom alkohola kao različite izloženosti za proučavanje uticaja količine alkohola, kao i problematičnog i zavisnog pijenja na rizik od demencije. Ove izloženosti su bile: nedeljno konzumiranje pića (641 nezavisna genetska varijanta), problematično rizično opijanje (80 genetskih varijanti) i zavisnost od alkohola (66 genetskih varijanti). Veći genetski rizik za sva tri nivoa izloženosti bio je povezan sa povećanim rizikom od demencije, sa linearnim povećanjem rizika od demencije što je veća konzumacija alkohola.

Na primer, dodatnih 1-3 pića nedeljno bilo je povezano sa 15% većim rizikom. Dupliranje genetskog rizika od zavisnosti od alkohola bilo je povezano sa povećanjem rizika od demencije za 16%.

Ali nisu primećeni zaštitni efekti niskog nivoa unosa alkohola. Umesto toga, rizik od demencije se stalno povećavao sa genetski predviđenim opijanjem.

Pored toga, oni koji su razvili demenciju obično su manje pili tokom godina koje su prethodile njihovoj dijagnozi, što sugeriše da je obrnuta uzročnost - pri čemu rani kognitivni pad dovodi do smanjene konzumacije alkohola - u osnovi pretpostavljenih zaštitnih efekata alkohola pronađenih u prethodnim opservacionim studijama, kažu istraživači.

Foto: Shutterstock/Bits And Splits

Oni priznaju da je glavno ograničenje njihovih nalaza to što su najjače statističke asocijacije pronađene kod ljudi evropskog porekla, zbog broja ispitanika ovog etničkog porekla. Mendelova randomizacija se takođe oslanja na pretpostavke koje se ne mogu proveriti, dodaju. Ipak, oni sugerišu da njihovi nalazi „osporavaju ideju da su niske količine alkohola neuroprotektivne“.

„Nalazi naše studije podržavaju štetan efekat svih vrsta konzumiranja alkohola na rizik od demencije, bez dokaza koji podržavaju prethodno sugerisani zaštitni efekat umerenog pijenja. Obrazac smanjene upotrebe alkohola pre dijagnoze demencije uočen u našoj studiji naglašava složenost zaključivanja uzročnosti iz opservacionih podataka, posebno u populacijama koje stare. Naši nalazi ističu važnost razmatranja obrnute uzročnosti i preostale zbunjenosti u studijama o alkoholu i demenciji, i sugerišu da smanjenje konzumacije alkohola može biti važna strategija za prevenciju demencije“, naveli su istraživači.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)