„Hrana je zaista lek“: Medicinski osmišljeni obroci dostavljani na kućnu adresu, rezultat niko nije očekivao

U desetak američkih saveznih država pokrenut je pilot-projekat medicinski osmišljenih obroka preko Medicaid-a, federalnog programa zdravstvenog osiguranja koji koristi 71 milion Amerikanaca. Prva velika analiza podataka otkriva da su ljudi sa dijabetesom, srčanim oboljenjima, depresijom i drugim bolestima, koji su na kućnu adresu dobijali ove obroke osmišljene od strane stručnjaka, imali značajno manje hitnih zdravstvenih intervencija i manje su koštali zdravstveni fond od onih koji nisu dobijali te obroke, piše MedicalXpress.

Studija, objavljena u žurnalu Nature Medicine, otkrila je da su korisnici Medicaid-a u Masačusetsu, koji su dobijali medicinski prilagođene obroke, imali 31% manje hospitalizacija i 20% manje poseta hitnim službama.

Preporučujemo

- Kao prva država koja je široko ponudila medicinski osmišljene obroke u okviru Medicaid-a Amerikancima sa bolestima povezanim sa ishranom, Masačusets je pružio važnu priliku da se proceni stvarni uticaj takvog programa – rekao je viši autor Dariuš Mozafarian, kardiolog i direktor Instituta „Hrana je lek“.

- Naši rezultati pokazuju da je hrana zaista lek, sa značajnim kliničkim i političkim uticajem na zdravstveno osiguranje pomoću medicinski osmišljenih obroka, kao i smanjenje bolesti i troškova – rekao je on.

Istraživači su analizirali podatke od 2020. do 2023. godine iz 11 zdravstvenih sistema u Masačusetsu. Uporedili su podatke za 1.866 osoba koje su dobijale obroke sa sličnim korisnicima Medicaid-a koji ih nisu primali, pažljivo uzimajući u obzir razlike kao što su demografija, zdravstvena stanja i prethodno korišćenje zdravstvene zaštite.

Sve obroke je pripremala i dostavljala neprofitna organizacija Community Servings sa sedištem u Bostonu. Učesnici su dobijali 10 obroka nedeljno – 5 za ručak i 5 za večeru, kao i užine. Svaki učesnik je imao inicijalne konsultacije sa registrovanim dijetetičarom-nutricionistom kako bi se obroci prilagodili njihovim medicinskim potrebama i preferencijama u ishrani.

Učesnici studije primali su obroke u periodu od tri do 33 meseca, pri čemu su učesnici obično dobijali obroke oko šest meseci.

Koristeći podatke o potraživanjima Medicaid-a, istraživači su pratili hospitalizacije, hitne posete, posete primarnoj nezi i ukupne troškove. Takođe su sproveli više statističkih provera kako bi potvrdili svoje nalaze, uključujući analizu podataka pre nego što je program ishrane počeo, kako bi osigurali da razlike između grupa nisu postojale od ranije. Rezultati su bili dosledni u svim ovim pristupima.

Medicinski osmišljeni obroci nisu bili povezani samo sa boljim ishodima, već i sa neto uštedama troškova za Medicaid, čak i kada se uračuna cena samih obroka, za osobe sa određenim stanjima. To uključuje srčana oboljenja, hroničnu bolest bubrega, dijabetes i depresiju – što naglašava da bi program mogao ne samo da poboljša zdravlje, već i da uštedi novac državi i saveznoj vladi.

Smanjenje hospitalizacija i hitnih poseta dogodilo se u roku od nekoliko meseci dok su učesnici primali obroke, što ukazuje na relativno brze efekte. Studija je takođe otkrila da su pacijenti Medicaid-a koji su duže primali obroke imali najveća poboljšanja u pogledu troškova zdravstvene zaštite.

Takođe, važno je napomenuti da program nije smanjio neophodnu negu, kao što su posete lekaru opšte prakse.

- Ovi nalazi pokazuju da medicinski osmišljeni obroci mogu biti i klinički efikasni i ekonomski održivi unutar Medicaid-a – rekao je prvi autor Kurt Hejger, docent populacionih i kvantitativnih zdravstvenih nauka na UMass Chan.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)