Ljudi spremniji da pomognu kad su u siromašnom okruženju

Ljudi su spremniji da pomognu drugima kada su u siromašnom nego kada su u bogatom okruženju. To je pokazalo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Birmingemu.

Studija, objavljena u žurnalu Nature Communications, predstavlja kulminaciju tri studije u kojima je učestvovalo više od 500 ispitanika, a koje su predvodili stručnjaci sa Univerziteta u Birmingemu. Tim, koji je takođe uključivao akademike sa Univerziteta u Oksfordu i Univerziteta Istočne Anglije, otkrio je da su ljudi u siromašnom okruženju bili iznenađujuće spremniji da pomognu u poređenju sa bogatijim okruženjem, piše EurekAlert!

Preporučujemo

- Naša studija pokazuje da različite prilike u svakodnevnom životu mogu napraviti značajnu razliku u tome koliko su ljudi voljni da prekinu ono što rade kako bi pomogli drugima. Prethodna istraživanja su ispitivala koliko su ljudi voljni da budu od pomoći ili ne, ali nismo znali da je ključni faktor okruženje i kontekst u kojem se osoba nalazi. Možda toga nismo svesni, ali izbori na koje nailazimo u svakodnevnom životu mogu zaista uticati na naše donošenje odluka, kako za nas same, tako i za druge ljude – rekao je dr Tod Foger sa Univerziteta u Birmingemu, prvi autor rada, i dodao:

- Rezultati imaju implikacije u stvarnom svetu širom društva. Pomaganje je duboko usađeno u način na koji formiramo i održavamo zajednice, pa je razumevanje različitih načina na koje ljudi reaguju na svoje okruženje prilikom odlučivanja o velikodušnim postupcima od presudnog značaja. Ako su ljudi preplavljeni velikim brojem i kvalitetom izbora o pružanju pomoći, verovatno je da će to dovesti do probranijeg ponašanja pri izboru.

Istraživači su posmatrali kada će ljudi prekinuti gledanje filma nakon što dobiju poziv da pomognu anonimnoj osobi u vidu dodeljivanja novčanih kredita.

U okviru studije, tim je učestvnicima rekao da se nalaze u bogatom ili siromašnom okruženju tokom različitih delova eksperimenta. Prikazane su im različite prilike koje su mogle doneti veliku nagradu uz visoku sigurnost ili malu nagradu uz malu sigurnost.

U siromašnom okruženju, ljudi su se susretali sa mnogo više loših prilika koje su nudile malu, malo verovatnu nagradu, dok su u bogatom okruženju češće nailazili na velike nagrade sa visokom sigurnošću. Ukoliko bi učesnici prihvatili priliku, morali bi da prekinu video i urade nešto što zahteva fizički napor – bilo da snažno stisnu ručni trenažer ili da kliknu na mnogo polja, kako bi se bolje simulirali uslovi iz stvarnog života gde prosocijalno ponašanje često zahteva fizički trud.

- Jedna od aktuelnih debata u socijalnoj psihologiji jeste da li je velikodušnost češća među ljudima sa nižim prihodima ili slabijim finansijskim blagostanjem. Verujemo da je naša studija prva koja na snažan način testira uticaj okruženja na donošenje odluka o pomaganju, i sugeriše da okruženje ima značajan uticaj, te da siromašnija okruženja mogu podstaći veću velikodušnost. Iako druge studije mogu pokazati mešovite rezultate, dizajn naše studije zahteva od ljudi da ulože fizički napor kako bi postupili prosocijalno. Verujemo da ovo oslikava realnost i naglašava kako ljudi postupaju u stvarnom svetu kada se suoče sa izborom da li da pomognu ili ne – rekla je Patriša Lokvud, profesorka sa Univerziteta u Birmingemu, i dodala:

- Sledeći korak je sprovođenje daljih studija na različitim populacijama koje se suočavaju sa izazovima u ponašanju vezanom za pomoć, kao što su adolescenti sa antisocijalnim ponašanjem i odrasli sa psihopatijom. Ako možemo da promenimo okruženje i različite prilike sa kojima se ljudi susreću, možda možemo promeniti i to koliko su ljudi voljni da se zaustave kako bi pomogli drugima.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)