Alarmantno otkriće danskih naučnika: Ovo je opasnije od gojaznosti, rizik od smrti povećava čak 2,73 puta!

Moguće je biti „debeo, ali u formi“, a indeks telesne mase (BMI) niži od 18,5 ili pothranjenost povećava rizik od smrti 2,73 puta i opasniji je od gojaznosti, sugeriše novo istraživanje danskih naučnika. Ono je predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Beču, javio je ScienceDaily.

Studija sprovedena na 85.761 osobi u Danskoj otkrila je da osobe sa indeksom telesne mase (BMI) u kategoriji prekomerne težine - pa čak i neke od onih koje žive sa gojaznošću - nisu imale veću verovatnoću da će umreti tokom petogodišnjeg perioda praćenja od onih sa BMI od 22,5 do 25,0, što je gornja granica opsega normalne težine.

Preporučujemo

Osobe sa BMI u srednjem i donjem delu opsega normalne težine – od 18,5 22,5 – takođe su imale veću verovatnoću da će umreti. Isto važi i za osobe sa BMI u kategoriji pothranjenosti.

Zdravstveni izazovi

- I pothranjenost i gojaznost su veliki globalni zdravstveni izazovi. Gojaznost može poremetiti metabolizam tela, oslabiti imunosistem i dovesti do dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i do 15 različitih vrsta raka, dok je pothranjenost povezana sa neuhranjenošću, oslabljenim imunitetom i nedostatkom hranljivih materija – rekla je Sigrid Bjerge Gribšolt, vođa istraživanja i istraživač Univerzitetske bolnice Orhus, i dodala:

- Postoje oprečni nalazi o opsegu BMI koji je povezan sa najnižom stopom smrtnosti. Nekada se smatralo da je to od 20 do 25, ali se ta granica možda pomera naviše tokom vremena zbog medicinskog napretka i poboljšanja opšteg zdravlja.

Dr Gribšolt, profesor Jens Meldgard Brun i njihove kolege koristili su zdravstvene podatke 85.761 osobe (81,4% žena, medijana starosti na početku studije 66,4 godine) kako bi ispitali vezu između BMI i mortaliteta.

BMI je mera odnosa težine i visine, a vrednost od 18,5 do 25 se generalno smatra normalnom težinom. BMI ispod 18,5 kategoriše se kao pothranjenost, od 25 do 30 se smatra prekomernom težinom, a BMI viši od 30 je gojaznost.

Tokom praćenja umrlo je 7.555 (8%) učesnika istraživanja. Analiza je pokazala da su osobe u kategoriji pothranjenosti imale skoro tri puta veću verovatnoću (2,73 puta) da će umreti od osoba sa BMI pri vrhu zdravog opsega (od 22,5 do 25,0, što je referentna populacija). Slično tome, osobe sa BMI višim od 40 (kategorisane kao teška gojaznost) imale su više od dva puta veću verovatnoću (2,1 puta) da će umreti u poređenju sa referentnom populacijom.

Međutim, više stope smrtnosti takođe su pronađene i za BMI vrednosti koje se smatraju zdravim.

Osobe sa BMI od 18,5 do 20,0, dakle na donjem kraju opsega zdrave težine, imale su dvostruko veću verovatnoću da će umreti od onih u referentnoj populaciji. Slično tome, one sa BMI od 20,0 do 22,5, u sredini opsega zdrave težine, imale su 27% veću verovatnoću da će umreti od referentne populacije.

Nasuprot tome, osobe sa BMI u opsegu prekomerne težine (od 25 do 30) i one sa BMI u donjem delu opsega gojaznosti ( od 30,0 do 35) nisu imale veću verovatnoću da će umreti od onih u referentnoj populaciji – fenomen koji se ponekad naziva metabolički zdravim ili „debeo, ali u formi“. Oni sa BMI od 35 do 40,0 imali su povećan rizik od smrti od 23%.

Istraživači su bili iznenađeni otkrićem da BMI nije bio povezan sa višom stopom smrtnosti sve do vrednosti od 35 i da je čak i BMI od 35 do 40 bio povezan samo sa blago povećanim rizikom.

- Jedan mogući razlog za ove rezultate je obrnuta uzročnost: neki ljudi mogu gubiti na težini zbog neke osnovne bolesti. U tim slučajevima, bolest, a ne niska težina sama po sebi, povećava rizik od smrti, što može stvoriti privid da viši BMI pruža zaštitu. Pošto su naši podaci potekli od ljudi koji su išli na preglede iz zdravstvenih razloga, ne možemo u potpunosti isključiti tu mogućnost. Takođe je moguće da ljudi sa višim BMI koji žive duže - većina ljudi koje smo proučavali bili su stariji – mogu imati određene zaštitne osobine koje utiču na rezultate. Ipak, u skladu sa ranijim istraživanjima, otkrili smo da se ljudi koji su u opsegu pothranjenosti suočavaju sa mnogo većim rizikom od smrti – rekla je dr Gribšolt.

Visceralna mast

Kakvo god da je objašnjenje, BMI nije jedini pokazatelj da osoba ima nezdrave nivoe masti, dodao je profesor Brun.

- Drugi važni faktori uključuju raspodelu masti. Visceralna mast, mast koja je metabolički veoma aktivna i skladišti se duboko u abdomenu, oko organa, luči jedinjenja koja negativno utiču na metaboličko zdravlje. Kao rezultat toga, osoba koja ima BMI 35 i građu u obliku jabuke, gde je višak masti oko stomaka, može imati dijabetes tipa 2 ili visok krvni pritisak, dok druga osoba sa istim BMI može biti bez ovih problema jer se višak masti nalazi na njenim bokovima, zadnjici i butinama. Jasno je da lečenje gojaznosti treba da bude personalizovano kako bi se uzele u obzir faktori kao što su raspodela masti i prisustvo stanja poput dijabetesa tipa 2 prilikom postavljanja ciljne težine – rekao je on.

Reagujući na vest o ovom istraživanju, prof. Džon Vajlding, profesor sa Univerziteta u Liverpulu, rekao je da je ovo relativno mala studija u poređenju sa mnogo većim međunarodnim istraživanjima koja pokazuju mnogo jaču vezu između visokog BMI i smrtnosti.

- Bez više detalja o metodama i populaciji, ne verujem da će ova studija uticati na konsenzus da je gojaznost, a posebno ekstremna gojaznost povezana sa povećanom smrtnošću – rekao je on za Science Media Center.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)