„Hormon ljubavi“ ključ za gojaznost i postporođajnu depresiju, pokazalo istraživanje naučnika

Foto: Shutterstock/Lee Charlie

Nedavno istraživanje sprovedeno od strane naučnika sa Univerziteta u Kembridžu i Medicinskog koledža Bejlor otkrilo je da gen TRPC5, kada je nedostajući ili oštećen, može izazvati gojaznost i postporođajnu depresiju. Ovo revolucionarno otkriće, objavljeno u časopisu Cell, pruža novu nadu za tretman ovih stanja korišćenjem oksitocina, poznatog kao „hormon ljubavi“, piše Neuroscience.

Gojaznost i postporođajna depresija predstavljaju značajne globalne zdravstvene probleme. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, gojaznost se više nego udvostručila kod odraslih od 1990. godine, dok postporođajna depresija pogađa oko 10 posto žena u prvoj godini nakon porođaja, povećavajući rizik od samoubistva koje čini čak petinu smrti kod žena nakon porođaja, u zemljama sa visokim prihodima.

Preporučujemo

Dok su istraživali dvojicu dečaka sa teškom gojaznošću, anksioznošću, autizmom i problemima u ponašanju, naučnici su otkrili da im nedostaje gen TRPC5 na X hromozomu. Dalja analiza je pokazala da su oba dečaka nasledila ovaj nedostatak od svojih majki, koje su takođe bile gojazne i patile od postporođajne depresije.

Kako bi potvrdili da je upravo gen TRPC5 odgovoran za ove probleme, istraživači su koristili genetički modifikovane miševe sa defektnom verzijom gena. Muški miševi su pokazivali iste probleme kao i dečaci, uključujući dobijanje na težini, anksioznost, antisocijalno ponašanje i agresivnost. Ženke miševi su pokazivale ista ponašanja, ali su, kada su postale majke, pokazivale depresivno ponašanje i lošu brigu o potomstvu.

- Ono što smo videli kod tih miševa bilo je veoma značajno. Pokazali su vrlo slična ponašanja onima kod ljudi kojima nedostaje gen TRPC5, što je kod majki uključivalo znake depresije i poteškoće u brizi za svoje bebe. Ovo nam pokazuje da ovaj gen izaziva ova ponašanja - rekao je dr Jong Su, zamenik direktora za osnovne nauke u USDA/ARS Centru za istraživanje dečje ishrane pri Medicinskog koledžu Bejlor.

Gen TRPC5 je deo porodice gena koji su uključeni u otkrivanje senzorskih signala, kao što su toplota, ukus i dodir. Ovaj gen deluje na putu u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše apetit. Istraživači su otkrili da TRPC5 deluje na oksitocinske neurone, koji proizvode hormon oksitocin. Brisanje ovog gena iz oksitocinskih neurona dovelo je do anksioznosti, prejedanja i oslabljenih socijalnih veština kod miševa, a kod majki, postporođajne depresije. Vraćanje gena u ove neurone smanjilo je telesnu težinu i simptome anksioznosti i depresije.

Pored oksitocinskih neurona, TRPC5 deluje i na POMC neurone, koji igraju važnu ulogu u regulisanju težine. Deca sa nefunkcionalnim POMC genom često imaju nezasit apetit i brzo dobijaju na težini.

Foto: Shutterstock/Prostock-studio

- Postoji razlog zašto ljudi kojima nedostaje TRPC5 razvijaju sve ove uslove. Već dugo znamo da hipotalamus igra ključnu ulogu u regulisanju instinktivnih ponašanja – koja omogućavaju ljudima i životinjama da prežive – kao što su potraga za hranom, socijalna interakcija, reakcija 'bori se ili beži' i briga za svoje potomstvo. Naš rad pokazuje da TRPC5 deluje na oksitocinske neurone u hipotalamusu i igra ključnu ulogu u regulisanju naših instinkta - rekao je profesor Sadaf Faruki sa Instituta za istraživanje metabolizma na Univerzitetu u Kembridžu.

Analiza DNK uzoraka iz UK Biobanke pokazala je da 369 osoba, većinom žena, imaju varijante gena TRPC5 i veći indeks telesne mase od prosečnog. Ova otkrića sugerišu da bi vraćanje oksitocina moglo pomoći u lečenju osoba sa nedostatkom ili defektnim TRPC5 genima, kao i majkama sa postporođajnom depresijom.

- Iako su neki genetski uslovi kao što je nedostatak TRPC5 veoma retki, oni nas uče važnim lekcijama o tome kako telo funkcioniše. U ovom slučaju, postigli smo proboj u razumevanju postporođajne depresije, ozbiljnog zdravstvenog problema o kojem se vrlo malo zna uprkos mnogim decenijama istraživanja. I što je najvažnije, može ukazivati na oksitocin kao mogući tretman za neke majke sa ovim stanjem - rekao je profesor Faruki.

Već postoje dokazi kod životinja da je oksitocinski sistem uključen u depresiju i brigu o potomstvu, a postojale su male studije o korišćenju oksitocina kao tretmana. Tim veruje da njihov rad pruža direktan dokaz o ulozi oksitocina, što će biti ključno za podršku većim, multicentričnim studijama.

Ova studija ne samo da pruža uvid u genetske i biološke osnove ponašanja i zdravstvenih stanja, već takođe naglašava važnost empatije i razumevanja prema ljudima koji pate od ovih stanja.

- Ovo istraživanje nas podseća da mnoga ponašanja koja pretpostavljamo da su potpuno pod našom kontrolom imaju snažnu osnovu u biologiji, bilo da je reč o našem ponašanju u ishrani, anksioznosti ili postporođajnoj depresiji. Moramo biti više razumevajući i saosećajni prema ljudima koji pate od ovih stanja - rekao je profesor Faruki.

(Telegraf Nauka / Neuroscience)