Distribucija masti u ljudskom telu mogla bi uticati na rizik od raka

Način distribucije masti u ljudskom telu mogao bi imati uticaj na opasnost od izvesnih kancera, kažu istraživači sa Bristolskog univerziteta.

Naučnici su već pokazali da gojaznost povećava rizik od razvoja izvesnih kancera. Gojaznost se obično meri pomoću indeksa telesne mase, ali sve više dokaza – naročito iz studija o zdravlju srca – ukazuje da sam indeks telesne mase ne daje punu sliku kad je reč o zdravstvenim rizicima povezanim sa gojaznošću, piše EurekAlert.

Preporučujemo

Međutim, uloga distribucije masti u riziku od raka je relativno neistražena. Naučnici u Bristolu su ispitali da li telesna masnoća na različitim lokacijama širom tela utiče na rizike od 12 kancera povezanih sa gojaznošću – raka endometrijuma, jajnika, dojke, debelog creva, pankreasa, multiplog mijeloma, raka jetre, bubrega, tiroidne žlezde, žučne kese, jednjaka i meningioma.

Upotrebljena je tehnika poznata kao Mendelovska randomizacija, koja koristi statistiku, računarstvo i prirodne varijacije u genetici ljudi radi identifikacije obrazaca u velikim skupovima zdravstvenih podataka.

Istraživači su otkrili da distribucija masti izgleda utiče na rizik od raka – ali taj odnos varira u zavisnosti od tipa raka. Za neke kancere se čini da je važnije gde se masnoća u telu nalazi nego koliko je ima; za neke važi obrnuto; a za neke je važno i jedno i drugo. Kod kancera za koje je distribucija značajna, izgleda da se specifične lokacije razlikuju u zavisnosti od kancera, što znači da je sveukupna slika prilično složena.

„Ovi nalazi podržavaju sve veći konsenzus da bi indeks telesne mase, iako koristan za tendencije na nivou populacije, mogao biti previše pojednostavljen pristup u proceni individualnih zdravstvenh rizika“, kaže dr Ema Hejzelvud.

„Naši rezultati pokazuju da ne postoji jedan kriterijum za sve kad je u pitanju kancer, što znači da bi personalizovaniji pristup prevenciji kancera kod ljudi sa gojaznošću mogao biti najefikasniji“.

Studija je u skladu sa nedavnim pozivima na promenu koji ističu da indeks telesne mase nije dovoljno dobro dijagnostičko sredstvo i da distribucija masti ima važnu ulogu.

U budućnosti bi bolje razumevanje kako distribucija masti širom tela utiče na rizik od raka moglo pomoći da se identifikuju osobe sa najvećim rizikom i odrede personalizovaniji pristupi tretmanu gojaznosti i prevenciji raka.

Potreban je dalji rad, sa drugačijim pristupima i neevropskim populacijama.

„Bitno je da se razumeju biološki mehanizmi u osnovi ovih veza – naročito kako i zašto različita mesta distribucije masti utiču na razvoj kancera. Na duže staze, treba da ispitamo kako tretmani gojaznosti – na bazi životnog stila ili na bazi medikamenata – utiču na ove putanje rizika“, dodaje dr Hejzelvud.

Preporuke za sprečavanje raka naglašavaju ulogu održavanja zdrave težine radi smanjenja rizika od raka. Iako to ostaje bitno, sve više naučnih dokaza pokazuje da je sastav tela – naročito kako je masnoća distribuirana – takođe bitan faktor.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)